Počevši od trećeg juna 1839. godine, petsto radnika u službi kineske države 23 dana je uništavalo opijum engleskih trgovaca u Kantonu, bacajući ga u more. Dvadeset šesti jun, dan kada su završili posao, obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge

Branko M. Žujović

U Zabranjenom gradu, koji je višeslojni simbol kineske države, uvek se setim podviga Lina Cesua (1785 – 1850), visokog zvaničnika iz doba dinastije Ćing, kom danas dugujemo prilično, a za njega u većini slučajeva ne znamo.

Godine 1839, Lin Cesu, poznat i kao Juenfu, poslat je na jug Kine, u Kanton, odnosno Guangdung, kako bi suzbio trgovinu opijumom. Ovaj nepokolebljivi, visokomoralni državni službenik iz vremena cara Daoguanga, učenik elitne Hanlin akademije, čija je bogata biblioteka izgorela tokom Bokserskog ustanka u Pekingu, odmah je uhapsio 1.700 prodavaca opijuma i zaplenio preko sedamdeset hiljada nargila, posebno izrađenih za pušenje opijuma. Potom je od trgovaca zaplenio 1,2 miliona kilograma opijuma.

Počevši od 3. juna 1839. godine, 500 radnika u službi kineske države 23 dana je uništavalo opijum engleskih trgovaca, bacajući ga u more. Dvadeset šesti jun, dan kada su Lin Cesuovi ljudi završili posao uništavanja opijuma, danas se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge.

Iste godine, Lin Cesu je uputio dirljivo pismo kraljici Viktoriji. U pismu je naglasio da je Kina za Veliku Britaniju obezbeđivala vrednu robu, poput čaja, porcelana, začina i svile, dok je njena zemlja za uzvrat slala samo „otrov“.

Kažu da ovo pismo, na svoj način aktuelno i danas, nikada nije stiglo do kraljice Viktorije.

Nažalost, carska Kina je, pre svega zbog vlastitih političkih gubitaka, žrtvovala Lina Cesuna progonstvom u Sinđang, region na severozapadu zemlje. On je tamo izučavao muslimanski svet i među prvim Kinezima opisao muslimane koji, moleći se u grobnicama, upražnjavaju neke od šamanskih rituala. Bio je plemenit duh, zapisao je više kazaških priča i neprekidno radio na sopstvenom usavršavanju.

Ubrzo potom je rehabilitovan i postavljen za opšteg upravitelja provincija Šaansi i Gansu, a potom i za upravitelja provincija Junan i Guejdžou.

Preminuo je na putu za Guangsi, gde ga je vlada poslala da pomogne u gušenju pobune Tajpinga.

Uprkos kineskim neprijateljstvima sa Velikom Britanijom u XIX veku, engleski sinolog Herbert Džils zapisao je da je Lin Cesu bio izuzetan naučnik, pravedan i milostiv službenik i istinski patriota.

Na ostrvu Tajvan i danas proslavljaju treći jun kao dan nepušača, a statue Lina Cesua krase Muzej voštanih figura „Madam Tiso“ u Londonu i jedan od trgova u Njujorku.

Iz pisma Lina Cesua britanskoj kraljici Viktoriji
„Nalazimo da je vaša zemlja šezdeset ili sedamdeset hiljada lija daleko od Kine. Ipak, postoje varvarski brodovi koji nastoje da dođu ovamo radi trgovine kako bi ostvarili veliku dobit. Bogatstvo Kine koristi se za dobit varvara. To će reći da je veliki profit koji naprave varvari sav uzet od zakonitog kineskog dela. Po kom pravu onda oni zauzvrat koriste otrovnu drogu da povrede kineski narod? Čak i ako varvari nisu nužno nameravali da nam nanese štetu, grabeći dobit do krajnjih granica oni bezobzirno povređuju druge. Hajde da pitamo, gde vam je savest?“

NIN, avgust 2016.