Neposrednim uvidom u video materijal, kojim je pravdan projekat “Opština Odžaci – vaš dom”, lako je utvrditi da se u njemu ne pojavljuje scenografija, zajedno sa „scenskim i igrajućim rekvizitma“ iz opštinske kase plaćena 900.000 dinara

Kao redakcija koja pokušava da sledi i štiti javni interes, prinuđeni smo da postavimo niz dodatnih pitanja u vezi sa finansiranjem ovog projekta, za koja imamo razloga da verujemo da su u nadležnosti tužilaštva

Branko M. Žujović

Pre dve godine, meštani Odžaka platili su iz sopstvene opštinske kase 900.000 dinara za scenografiju, uključujući tu najam “scenskih i igrajućih rekvizita”, ali u video materijalima, kojima je opštinskoj upravi u tom mestu pravdan projekat “Opština Odžaci – vaš dom”, nema takve scenografije, niti takvih rekvizita.

U to sam se uverio u utorak, u opštinskoj upravi u Odžacima, koja mi je, nakon višemesečnog natezanja, ipak dozvolila uvid u pomenute video materijale.

Posredi je niz od 40 najjednostavnijih, kratkih informativnih video priloga, snimanih uglavnom na trerenu, dakle izvan studija.

Ovi prilozi sadrže izjave opštinskih funkcionera i službenika, te prate aktivnosti opštinske uprave i njenih organa, ustanova, javnih preduzeća, Vojvođanske lige u fudbalu, sportskih klubova, kao i različite javne manifestacije.

To je pre prost skup kratkih informativnih priloga koji obrađuju najrazličitije opštinske teme, u rasponu od rada lokalne samouprave do Vojvođanske lige u fudbalu, nego jasno profilisan projekat, što je koncept salate koji se poslednjih godina sve češće sreće u medijskim projektima i po meni predstavlja veliki problem sam za sebe.

Prosečna cena jednog takvog kratkog medijskog priloga iznosila je fantastičnih 185.000 dinara, od čega su građani, iz vlastite opštinske kase, plaćali 92.500 dinara.

Od ukupno 12 kompakt-diskova sa pomenutim video materijalima 3 nisu bila ispravna i imala su vidna oštećenja, a u 3 video priloga (36, 37 i 39) nije bilo tona. Domaćini su tvrdili da ih je pregledala žena koja ima završena četiri razreda srednje škole, ma šta to trebalo da znači.

Budući da je firma “Daisy Production” Radoslavke Pavlović iz Odžaka u ovom svom projektu učestvovala sa 50 odsto sopstvenih sredstava, kompletna cena scenografije, za kojom sam tragao, sa sve najmom “scenskih i igrajućih rekvizita”, prema slovu ovog projekta, trebalo bi da je ukupno koštala čak 1.800.000 dinara. Iz dokumentacije samog projekta ne vidi se, međutim, da li je tih dodatnih 900.000 dinara, iz džepa produkcije “Daisy production”, zaista plaćeno, što bi svakako trebalo da bude provereno.

Ali, vratimo se famoznoj scenografiji i pripadajućim “scenskim i igrajućim rekvizitima”.

Za deo troškova idejnog rešenja pomenute scenografije, iz opštinske kase Odžaka firmi “V Production” Vladana Stefanovića iz Subotice plaćeno je 230.000 dinara.

Deo izrade te iste, na video snimcima, da ponovim, nepostojeće scenografije, plaćen je 350.000 dinara.

U ovaj javni trošak, od 350.000 dinara, uključena je kupovina blokova broj 5, vodenih bojica, lepka u stiku, četkica za vodene bojice, lenjira, draperija, kvaka, brava, kesa za smeće, stiropora, četke za lak, bordo boje „Aqua Paint“, valjka za krečenje, dasaka, rezane građe, krovnih letvica i još koječega.

Najveći izdatak, u okviru pomenutih 350.000, iznosio je 138.000 dinara i plaćen je, na ime same izrade scenografije, Informativno-propagandnom centru “Kula”.

Uprkos obećanju da će mi se javiti direktor ovog centra, kako bi mi pojasnio detalje izrade scenografije, to se do objave ovog teksta nije dogodilo.

Sam najam “scenskih i igrajućih rekvizita” Medija centru “Odžaci”, odnosno Televiziji “Kanal 25”, plaćen je 320.000 dinara. Takve rekvizite u video materijalima nisam uočio.

Nakon uvida u pomenute video materijale i konstatacije da se u njima nigde ne pojavljuje scenografija sa rekvizitima, prinuđen sam da javno postavim još neka pitanja.

Jedno od njih je grafička obrada pomenutih video materijala.

Razvojni centar “ComNet” naplatio je deo ove usluge 100.000, a paralelno sa njim deo iste usluge, u okviru istog projekta, naplatili su Udruženje “Putevi prirode”, povezano sa Vladanom Stefanovićem o čemu smo već pisali (284.000) i Stefanovićeva firma “V Production” (96.000 dinara).

Ispada da je deo troškova usluga grafičke obrade u nizu najjednostavnijih medijskih priloga, sa tek ponekim grafičkim elementom (isti statični logo u uglu ekrana u svakom prilogu, istovetna špica), bez posebnih i specijalnih obrada, plaćena ukupno 480.000 dinara.

Zatim, tu je deo troškova dizajna grafičke obrade. Centar za informisanje “Novi Kneževac”, firma Radoice Milosavljevića u kojoj je Vladan Stefanović bio urednik TV Cink ovu uslugu naplatila je 248.000, pa 72.000. Ukupno 320.000 dinara.

Potom, imamo deo troškova grafičke pripreme potpisa i tema. Udruženje “Ariadne”, koje mnogi u medijskoj zajednici povezuju sa Vladanom Stefanovićem, deo ove usluge naplatilo je 108.000, pa 72.000. Ukupno 180.000 dinara. U grafičkoj pripremi je učestvovao i Medija centar Odžaci – Televizija “Kanal 25”, što je koštalo dodatnih 60.000 dinara. Suma sumarum: 240.000 dinara.

Tu su i troškovi tonskog snimanja koje je naplatila Stefanovićeva Radio Subotica (72.000+368.000), ukupno 440.000 dinara.

Na kraju, imamo deo troškova pripreme i simanja “off”-ova: Udruženje “Plej”, tesno povezano sa Vladanom Stefanovićem i njegovim bratom Veselinom Stefanovićem (168.000), Radio Subotica Vladana Stefanovića (72.000). Sve zajedno: 240.000 dinara.

Sudeći prema mišljenju kolega koji se bave video produkcijom (grafikom, “off”-ovima, potpisima…), u Odžacima, u pomenutom projektu, posredi imamo klasično preduvavanje projektnih cena o trošku građana.

Niko razuman nema ništa protiv, siguran sam u to, da jedina televizija u Odžacima dobije 3.700.000 dinara na lokalnom medijskom konkursu koji je ukupno bio vredan nešto više od 12 miliona dinara.

Čak bi bilo razumljivo i da takva televizija, ukoliko je – zamislimo takvu situaciju – bila u blokadi ili nekoj drugoj finansijskoj nedaći pa zbog toga nije mogla da učestvuje na konkursu, do novca dođe posredstvom neke “sestrinske” firme. Nije to najgora stvar u Srbiji i sa kolegijalne strane teško da bi bila osporena.

Problem je, prema mom mišljenju, kada od pomenutih 3.700.000 dinara, koliko je Opština Odžaci izdvojila za projekat “Opština Odžaci – vaš dom”, više od milion i po dinara ili bezmalo polovina ode firmama Vladana Stefanovića i sa njim povezanim preduzećima i organizacijama.

Koji je tu interes meštana Odžaka, Opštine Odžaci i kreatora tamošnje lokalne politike, osim što svi zajedno ispadaju budale, umesto da isperu vlastitu, a toliko očiglednu Augijevu štalu?

Zar nije bilo svrsishodnije da je tih preko milion i po dinara (1.890.000 prema mojoj računici) ostalo u Odžacima, tamošnjim medijskim radnicima, kojih skoro da nema i koji jedva sastavljaju kraj sa krajem?

Na koncu, kakav je interes, a kakav doprinos, produkcije „Daisy Production“ u svemu ovome, osim ukoliko posredi nije puka transmisija novca?

Bojim se da bi odgovor na pitanja u vezi sa projektom „Opština Odžaci – vaš dom“ trebalo da nam pruži profesionalna i zaista samostalna komisija, sačinjena od priznatih medijskih stručnjaka, čije bi konstatacije, potom, sudeći prema onome što sam video, tužilaštvo ozbiljno trebalo da razmotri.

Na kraju, pomenuću moje ljubazne domaćine koji su na početku bili vidno nervozni i sumnjičavo me gledali. Na kraju su bili veoma ljubazni, čak srdačni.

Uprkos tome što su se, videvši šta zaista želim i radim, na kraju ipak otkravili i bili srdačni, porazila me je njihova birokratska nespremnost da se bave suštinom i da, kao javni službenici ili funkcioneri, dosledno štite javni interes. Oni su preuzeli svoje funkcije, ali ne i suštinsku odgovornost koju bi nosilac funkcije trebalo da nosi.

Još više, porazila me je teskoba njihove birokratske pozicije malograđanskog nezameranja, cinculiranja i svesne nezainteresovanosti, flambirana kiselim formalno-pravnim pokrivalicama, čak i onda kada ove nemaju nikakvog, ama baš nikakvog smisla i kada je očigledno da štete javnom interesu.

Za ono što sam, uz pomoć kolege, uspeo da ustanovim za svega nekoliko sati, oni su tvrdili da nemaju ljude, ni resurse i da je važno jedino da je sve „pokriveno papirima“.

Radoslavka Pavlović nije odgovorila ni na moj poslednji telefonski poziv, a Vladan Stefanović već dugo ne odgovara ni na jednu moju poruku, pa ni na ovu poslednju o ogromnoj sumi koju su njegove firme i sa njim povezana preduzeća i organizacije zgrnule pre dve godine u Odžacima.

Subotičke.rs, 24. avgust 2022.