Navigacija

Rodoljupci

Avgusta 2018. godine, na sajtu Slobodna Subotica, koji više ne postoji, objavio sam detaljne informacije i slike uveliko ozidanih višespratnica koje je, kao turistički centar, u Donjem Morinju (Crna Gora) podigao tadašnji gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.

Laban je ličnost koja je karijeru gradila u državnoj službi i stranačkoj politici, pa se višemilionska investicija u inostranstvu, izražena, dakako, u evrima, sama po sebi nametnula kao pitanje od prvorazrednog javnog značaja. Ovo tim pre što je Subotica grad koji decenijama nije u stanju da rekonstruiše ili izgradi javne objekte poput zatvorenog bazena u Dudovoj šumi, akva-parka na Paliću, koji je započeo upravo Laban ili rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta koja traje oko tri decenije.

Ispostavilo se da gradonačelnik takvog grada raspolaže kapitalom dovoljnim da izgradi čitav turistički centar, dok sam grad još uvek kuburi sa turističkom investicijom na Paliću, započetom u njegovo vreme.

U trenutku kada su slike završenih objekata, za čiju je izgradnju Laban tvrdio da će potrajati, objavljene na pomenutom sajtu i kada je objavljena informacija dobijena iz Crne Gore da predstoji tehnički prijem, na mene se sručila lavina pretnji i najprizemnijih uvreda.

Očigledan cilj vinovnika ove kampanje, među kojima su bila lica osuđivana zbog trgovine narkoticima, lica iz lokalnog kriminalnog miljea, ali i službenici javnih preduzeća i ustanova, te stranački botovi, bilo je skretanje pažnje javnosti sa činjenice da je gradonačelnik u stranoj zemlji u vlastiti turistički projekat uložio nekoliko miliona evra. Jedan od njih, neki Petar Pantelinac, gradski činovnik čiji je otac pravosnažno osuđen i još uvek se nalazo u zatvoru zbog pokušaja ubistva ukrajinskog biznismena, poručivao mi je sa Ćirjakovićem da pripazim od čega živim.

Epilog ove kampanje, koja je trajala približno od kraja leta i početka jeseni 2018. do izbora 2020. godine i odlaska Bogdana Labana sa mesta gradonačelnika, jesu pravosnažne sudske presude Osnovnog suda u Subotici protiv njenog kolovođe, izvesnog Branka Ćirjakovića, koji je u tom trenutku bio zaposlen u subotičkoj gradskoj upravi po ugovoru o delu.

Ćirjaković je bio glasnogovornik i glavni kolovođa kampanje. Osuđen je 2021. godine, pravosnažno na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine i dužan je, nakon odvojeno vođene građanske parnice, da mi isplati odštetu sa sudskim troškovima zbog povrede časti i ugleda, što još uvek nije učinio zog toga što, premda na pragu pete decenije života, nema zvanične prihode ni ličnu imovinu.

Najgnusniji deo kampanje bila je kleveta da su mi članovi uže porodice bili kriminalci i ratni zločinci, te da sam „saradnik“ i „prijatelj“ Nasera Orića i „pripadnik“ albansko-hrvatske mafije.

Pored Ćirjakovića, u plasiranju ovih kleveta isticala se osoba iz redakcije sajta Nacionalist.rs po imenu Tomo Lovreković. Sajt je obavio lažnu informaciju da su se u buregdžinici „Spartak“ okupili naoružani albanski separatisti koji su, pritom, veličali nezavisnost „Kosova“ i vređali Srbiju.

Kada sam utvrdio da su Lovreković i Ćirjaković zloupotrebili snimak momačke večeri u jednom od restorana u Tetovu, lažno tvrdeći da je posredi Subotica, odnosno buregdžinica „Spartak“, neki od tabloida koji su preneli ovu dezinformaciju su obrisali sadržaj i uputili mi izvinjenje. Zahvaljujući koleginici iz Tirane, nesporno sam utvrdio da se na snimku iz Tetova ne čuju albanske šovinističke pesme, već da mladići pevaju o mladi koja odlazi u drugu kuću.

Evo dela uvreda i pretnji sa kojima smo se moja porodica i ja suočavali od jeseni 2018. do 2020. godine:

REAKCIJE NOVINARSKIH UDRUŽENJA

UNS: Pokrenuti postupak protiv Ćirjakovića zbog vređanja novinara

Udruženje novinara Srbije (UNS) zatražilo je danas od policije i tužilaštva da pokrenu postupak protiv Branka Ćirjakovića zbog pretnji koje putem društvenih mreža upućuje novinarima u Subotici.

U saopštenju UNS je naveo da Ćirjaković, uz vređanje i psovke, na svom Fejsbuk profilu od septembra preti novinaru portala „Slobodna Subotica“ Branku Žujoviću.

Žujović je za UNS rekao da je pretnje prijavio policiji i da „pisanja Ćirjakovića shvata kao direktnu fizičku pretnju“.

Kako je dodao, Ćirjakovića ne poznaje. UNS je sredinom januara osudio i pretnje koje je na fejsbuku Ćirjaković upućivao novinaru „Subotičkih novina“ Milutinu Mitriću. Ćirjaković je, kako navodi na svojim profilima na društvenim mrežama, član „Narodnog slobodarskog pokreta, desničar, suverenista“.

UNS protestuje zbog jezika mržnje upućenog novinarima i ističe da je takav način javne komunikacije neprihvatljiv, navedeno je u saopštenju.

Danas, 29. januar 2019.

NUNS Pravosnažna još jedna presuda protiv Branka Ćirjakovića

Nakon što je u krivičnom postupku pravosnažno osuđen na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine, bivši službenik subotičke gradske uprave i član Srpskog slobodarskog pokreta urediku portala Subotičke.rs dužan da isplati odštetu zbog povrede časti i ugleda

Građansko žalbeno veće Višeg suda u Subotici 29. septembra odbilo je žalbu Branka Ćirjakovića na prvostepenu presudu Osnovnog suda u Subotici kojom je Ćirjakoviću dosuđeno da Branku M. Žujoviću, uredniku portala Subotičke.rs, isplati odštetu u iznosu od 120.000 dinara zbog povrede časti i ugleda. Presuda Osnovnog suda, doneta 5. februara 2020. godine, ovim je postala pravosnažna, a pored iznosa odštete, Ćirjaković je dužan da namiri sve ostale sudske troškove.

Ćirjaković je tokom 2018. i 2019. godine objavljivao pretnje i uvrede na račun urednika našeg portala, nakon čega su usledile Žujovićeva tužba i građanska parnica radi nadoknade štete pretrpljene zbog povrede časti i ugleda, kao i krivični postupak koji je, zbog pretnji i ugrožavanja Žujovićeve sigirnosti, protiv Ćirjakovića povelo Osnovno javno tužilaštvo u Subotici.

Najpre je doneta i postala pravosnažna pomenuta presuda u krivičnom postupku kojom je Ćirjaković osuđen na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine, a sada, nakon više od godinu i po dana čekanja, pravosnažna je postala i presuda doneta u građanskoj parnici za nadoknadu štete zbog povrede časti i ugleda.

– Od Gradske kuće, odnosno gradonačelnika Stevana Bakića očekujem da mi konačno odgovori na odavno postavljeno pitanje: kako komentariše činjenicu da je tadašnji službenik Gradske kuće javno upućivao pretnje, ugrožavao sigurnost i vređao, a da se niko od toga nije ogradio? Bakić nikada nije odgovorio na ovo pitanje. Postoje samo dve mogućnosti. On ili nema hrabrosti da postupi odgovorno kao gradonačelnik svih Subotičana ili ne razume kroz kakav smo pakao kao porodica prošli. Ćirjković je u vreme najcrnjih napada na moju porodicu i mene primao platu iz subotičke gradske kase – izjavio je Žujović, ponovo se zahvalivši svom advokatu Dušanu Kliski, UNS-u i NUNS-u na podršci tokom proteklih godina.

NUNS, 3. novembar 2021.

Službenik subotičke gradske uprave pravosnažno osuđen zbog pretnji i ugrožavanja sigurnosti novinara

Presuda Osnovnog suda u Subotici od 27. maja ove godine, doneta nakon krivičnog postupka koji je Osnovno javno tužilaštvo vodilo protiv Branka Ćirjakovića, službenika subotičke gradske uprave, člana Narodnog slobodarskog pokreta i kandidata radikala na prošlim lokalnim izborima, zbog pretnji i ugrožavanja sigurnosti urednika portala Subotičke.rs Branka M. Žujovića, ove nedelje je postala pravosnažna.

Podsetimo, Ćirjaković je proletos prvostepeno osuđen na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine, nakon niza najprizemnijih i najbesprizornijih pretnji koje je upućivao Žujoviću.

– Moj pravni zastupnik, advokat Dušan Kliska, danas me je telefonom obavestio da je presuda protiv Ćirjakovića postala pravosnažna, o čemu ga je sud pisano obavestio. Ostaje sada pitanje nastalih troškova i eventualne materijalne odštete, o čemu ću se posavetovati sa gospodinom Kliskom kao nespornim pravnim i etičkim autoritetom.

Ovo pominjem stoga što je osuđenik često na vulgaran način iznosio pogrdne komentare u vezi sa mojim prihoima, pritom ismevajući iznos od 120 hiljada dinara, prvobitno u privatnoj parnici dosuđen na ime odštete zbog povrede časti i ugleda, kao nizak i beznačajan, a potom je pred sudom izjavio da zarađuje tek nešto malo više od minimalca mesečno i da ne poseduje imovinu. To su dve Ćirjakovićeve krajnosti koje se međusobno isključuju. Kliska i ja ćemo pažljivo razmotriti sve aspekte tog pitanja i doneti odluku poletkom sledeće nedelje.

Nemam drugih privatnih očekivanja u vezi sa osuđenikom nakon pravosnažnbosti presude. Najvažnije je bilo da pakao orkestritranih napada botova kroz koji je prošla moja porodica prestane. Kao novinar, međutim, voleo da čujem komentar gradonačelnika Stevana Bakića, predsednika Skupštine grada Balinta Pastora i gradske menadžerke Zagorke Panić o budućem Ćirjakovićevom statusu u gradskoj upravi, nakon što je ovaj pravosnažno osuđen u krivičnom postupku. Imaju li takve osobe mesta u gradskoj upravi i kakvu poruku Grad Subotica namerava tim povodom da uputi Subotičanima? Zahvaljujem kolegama, Udruženju novinara Srbije i Nezavisnom udruženju novinara Srnije na podršci – izjavio je Branko M. Žujović.

NUNS, 2. septembar 2021.

Novinar Branko Žujović: U Subotici novinari vežu tastaturu gde im politička moć kaže

„Ako novinar često nije baš novinar i pritom još strepi za bilo kakvu platu, dok mu gazda iz ofa projektno pelješi budžet i preti otkazom, o kakvoj novinarskoj solidarnosti možemo da govorimo?“

U ovom sumraku vremena, kada na dnevnom nivou novinari i novinarke više ne mogu da prepoznaju da li su ugroženi, naziru se mali, skoro pa nevidljivi, ali ipak značajni pomaci za bezbednost novinara u Srbiji.

Pa je tako 27. maja, pred Osnovnim sudom u Subotici, prvostepeno osuđen Branko Ćirjaković, politički aktivista Srpskog slobodarskog pokreta, na kaznu zatvora od osam meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog pretnji i ugrožavanja sigurnosti uredniku Subotičkih.rs i novinaru nedeljnika Pečat, Branku Žujoviću, i novinaru Novih subotičkih novina Milutinu Mitriću.

“Presuda protiv mog imenjaka Ćirjakovića, u krivičnom postupku koji je protiv njega povelo Osnovno javno tužilaštvo u Subotici zbog dela koja ste pomenuli, vredi onoliko koliko, kako bi to verovatno rekao Vilijam Šekspir, ima simbolike u letu vrapca. Budući da je prvostepena, ona je trenutna, da ne kažem mala ili epizodna pobeda novinara nad politički angažovanim nasiljem i primitivizmom. Imajući, međutim, u vidu činjenicu da je sud u mojoj privatnoj parnici, povedenoj zbog povrede časti i ugleda, Ćirjakovića već osudio na novčanu kaznu i da ovih dana očekujem pravosnažnost te presude, kao i da su oboje sudija u ovim procesima pokazali zavidan nivo nepristrasnosti i profesionalnosti, mogu na osnovu tog iskustva da zaključim da pomenute presude ulivaju izvesnu nadu meni, a možda i mojim kolegama. Pritom sam savršeno svestan da u pravosuđu ima mnogo korumpiranih sudija i tužilaca spremnih da naude svima, pa i novinarima, baš kao što u novinarskom svetu ima puno korumpiranih novinara“, rekao je Branko Žujović.

NUNS: Šta za Vas znači ova presuda? Vraća li Vam veru i nadu u domaće pravosuđe?

Branko Žujović: Ova presuda za mene lično znači samo jedno: početak kraja zaista mučnog perioda za moju porodicu koja je ipak najviše pretrpela i mene. Možemo to da nazovemo i svetlom na kraju tunela. Kada vam neko, doslovno iz dana u dan, mesecima, iz godine u godinu, preti da će vas fizički ugroziti i pritom vas doslovno svakodnevno vređa na najgnusniji način, psovkama koje svojom konstrukcijom ne pripadaju sferi normalnog, tvrdeći usput da vam je majka, koja je u tom trenutku na samrti, bila kriminalac ili da vam je deda bio komunistički ratni zločinac, iako to ni jednim slovom nema veze sa stvarnošću, već naprotiv, pa kada vas preko tabloida kao što je “Afera” zaspu tvrdnjama da ste “antisrbin”, plaćenik hrvatsko-albanske mafije i ni manje ni više nego saradnik Nasera Orića, to stvara izvesnu psihozu, komplikuje ili vam čak ugrožava život.

U toj hajci, čija je okosnica svojom istrajnošću bio Ćirjaković, pojavljuje se odjednom na klik od vas neki polusvet koji je robijao u Sremskoj Mitrovici zbog trgovine narkoticima. Počinju da se oko vas roje botovi. Ličnosti koje nisu opisane ni u najtrivijalnijoj literaturi. Osim što vas vređaju, tvrde da ste ustaša. Pokušavaju da vas ponize na najprljaviji mogući način. Neki od njih vam poručuju da znaju kada dete vodite u vrtić i gde. Poručuju vam da će vas prebiti u gradu… Mlad čovek, čiji je otac za novac pokušao da ubije nekog ukrajinskog biznismena, zbog čega je na robiji, poručuje vam da pripazite od čega živite…

Ćirjaković i on su zaposleni u gradskoj upravi. Potom vam drži lekcije iz svetosavlja i rodoljublja. Hajke te vrste više nema otkako Bogdan Laban više nije subotički gradonačelnik. Teško mi je da zamislim da bi, nakon svega što je sudu predočeno, presuda mogla da bude poništena ili preinačena. Ne znam imam li poverenja u pravosuđe, ali poverenja u sudije sa kojima sam se do sada sretao itekako imam.

Jedan od aktuelnijih slučajeva jeste paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću, mukotrpan proces je bio u pitanju, ali su nalogodavac Dragoljub Simonović i počinioci tog zločina takođe prvostepeno osuđeni, te je to bila “mala pobeda institucija“, kako ih je zamenik tužioca Milovanović nazvao. Međutim, taj slučaj sada dolazi do raznoraznih pravnih prepreka u poslednjem periodu. Ne bi trebalo unositi pesimizam, ali osećate li možda bojazan i za Vaš slučaj?

– Mislim da je plamen sa kuće Milana Jovanovića iz jednog ipak neočekivanog ugla osvetlio društveni sistem koji je u tom trenutku bio bez odela. To je sada krupno pitanje na nacionalnom nivou oko kog možda nastaje nekakva borba. Sa druge strane, Ćirjaković nema nikakav značaj, osim možda u salonu za tetoviranje. On je jednokratno upotrebljen kao siledžija i psihička toljaga. Teško mi je da zamislim da bi bilo ko zbog njega pokušao da utiče na pravosuđe.

Branko Ćirjaković već ima istoriju pretnji prema novinarima, ali se postavlja pitanje šta je, zapravo, pozadina svih tih napada?

– Odgovor na to pitanje dao je sam Ćirjaković u jednoj svojoj objavi, kada mi je poručio „da nas je razbio zajedno sa svojim prijateljem Bogdanom Labanom“. Laban je, podsetiću vas, bivši gradonačelnik Subotice koji je pretio svom sugrađaninu čupanjem grkljana i nazuvanjem betonskih cipela. Sajt koji sam uređivao 2018. godine objavio je slike Labanovih zgrada na crnogorskom primorju. Pitao sam, isključivo kao novinar, odakle bivšem saobraćajnom milicioneru, cariniku, direktoru zoološkog vrta i Elektrovojvodine imovina vredna više milina evra. Od toga je sve počelo.

Pisao sam potom o fiktivnom zaposlenju političkog analitičara Branka Raduna u subotičkoj bolnici. O pokušaju promene tenderske dokumentacije za izgradnju palićke kanalizacije, kada je trebalo da ugrade tehnički neadekvatne, a znatno skuplje cevi, iako se radilo o međunarodnom projektu. To se na kraju nije ostvarilo. Pisao sam o svečanom otvaranju centra za vantelesnu oplodnju u subotičkoj bolnici koji uopšte nema dozvolu za rad. O čoveku koji odlučuje o dodeli poslova u vezi sa saobraćajnom signalizacijom, a paralelno je zapsolen u BiH u kompaniji čijim firmama – ćerkama u Srbiji dodeljuje poslove.

Na koncu, pored dosta drugih osetljivih tema, pisao sam i o pokušaju iseljenja buregdžinice “Spartak”. Buregdžinica “Spartak” je jedan od urbanih markera Subotice. Moja generacija je posle provoda u gradu išla na burek u “Spartak”. Drži je porodica poreklom iz Tetova koja je u Subotici prisutna osam decenija. Lokalni moćnici pokušali su da ih isele iz objekta pre isteka ugovora o zakupu. Objavio sam to, a onda su me proglasili za čoveka koji se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije i prijatelja terorista, jer su vlasnici “Spartaka” poreklom Albanci. Objavili su snimak momačke večeri u jednom od restorana u Tetovu i napisali da su po sredi Albanci koji u subotičkoj buregdžinci “Spartak”, naoružani, pljuju Srbiju i veličaju nezavisno Kosovo, iako se na snimku zapravo čuje neka albanska svadbarska pesma o mladoj koja odlazi u drugu porodicu. Koliko sam saznao, policija je utvrdila činjenice na licu mesta u samom “Spartaku”, ali tužilaštvo nikada zbog toga nije reagovalo.

Je l’ neko od predstavnika vlasti se obratio Vama ili kolegi Mitriću povodom tog slučaja?

– Meni se niko od predstavnika vlasti nije obraćao, nisam siguran, ali mislim da se niko nije obraćao ni Mitriću. Značajan broj protagonista onoga što se naziva politikom u Subotici, a vidim da je tako i u ostatku zemlje, pretnje i uvrede smatra za legitiman vid izražavanja nečega za šta oni veruju da su politički stavovi. Među njima je i sam Ćirjaković koji je na sudu tvrdio, parafraziram, da su pretnje otprilike metafore, a psovanje i uvrede stil ličnog izražavanja.

Jeste li naišli na podršku i solidarnost koleginica i kolega? Kako su reagovali?

-Zahvaljujem Nezavisnom udruženju novinara Srbije koje je, iako nisam član ovog udruženja, od početka pomno pratilo šta se dešava sa mnom i o tome obaveštavalo javnost. Tu je i moje Udruženje novinara Srbije koje je sa još nekolicinom kolega reagovalo u nekoliko navrata. Ali, to je Beograd. U Subotici novinari vežu tastaturu gde im politička moć kaže. Niko od njih, osim ponekad portala Grad Subotica koji je povremeno prenosio vesti, nije objavio o ovome što govorim ni reči. Dakle, ni o neprijatnostima kojima sam bio izložen, ni o zaista važnim temama o kojima sam pisao. Oni uživaju punu slobodu da prenose zvanična saopštenja. Stvarnost ih se dubinski ne tiče previše.

Uzmimo Branka Ćirjakovića kao ogledan primer osobe koja ne preza da preti novinarima. Kako smo došli do toga da novinari i novinarke postano dežurne vreće za udaranje raznoraznih ćirjakovića?

– Pre tri decenije dato je svakoj budali da u svom golubarniku na tavanu može da okači predajnik i otvori radio stanicu, kasnije i televiziju. Doživeli smo inflaciju “novinara”. U Subotičkim novinama, koje sam uređivao 2011. godine, članica redakcije me je pitala imamo li mesto u rubrici za kulturu. Drugar joj je otvarao kafić, pa je htela da napiše vest o tome. U drugom nedeljniku tadašnjim novim članovima upravnog odbora, svi od reda su bili iz sveta politike, nije bilo jasno zašto je novinama potreban lektor. Ako novinar često nije baš novinar i pritom još strepi za bilo kakvu platu, dok mu gazda iz ofa projektno pelješi budžet i preti otkazom, o kakvoj novinarskoj solidarnosti možemo da govorimo?

NUNS, 2. jun 2021.






Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *