Samit premijera i Četvrti ekonomsko-trgovinski forum Kine i zemalja centralne i istočne Evrope je za nama. Postalo je izvesno da će Srbija sa Kinom, Mađarskom i Makedonijom graditi prugu za vozove velikih brzina od Beograda do Budimpešte, sa vrlo izvesnom mogućnošću da ovaj projekat bude produžen do Grčke.

Osim toga, Srbija je najavila početak izvoza, za početak jagnjećeg mesa na tržište Kine, što je potez koji kasni najmanje godinu dana. Tu su i mnogi drugi, uglavnom infrastrukturni projekti, koje je Srbija ponudila Kini, a za koje je jasno rečeno da bi morali da budu ostvareni kroz koncesije ili druge nekreditne vidove saradnje. Pojavili su se i prvi značajniji planovi kineskog direktnog ulaganja u srpsku privredu, mimo infrastrukturnih ulaganja koja su počivala na kreditnim aranžmanima, odnosno zaduživanjima Beograda.

Dodatne tri milijarde

Tu su i projekti saradnje koji su u toku: otvoren je most Zemun – Borča, nazvan po Mihailu Pupinu, izgradnja deonice auto-puta Obrenovac – Ljig na Koridoru 11, obnova termo-elektrane u Kostolcu i ugovor o izgradnji njenog trećeg bloka. Podsetimo, u taj novi blok biće ugrađen prvi kineski agregat za proizvodnju struje na tlu Evrope.

Za Srbiju, Treći samit premijera Kine i zemalja centralne i istočne Evrope bio je bez ikakve sumnje od prvorazredne važnosti. Kina je na njemu, uostalom, ponudila tri dodatne milijarde dolara za finansiranje projekata u pomenutim zemljama.

O značaju samog samita svedoči (odavno) nezabeležena medijska pažnja, ali i interesovanje srpske javnosti, koje je željno dobrih privrednih vesti bez balasta političkih ucena.

Uprkos temeljnosti srpskih kolega, ne malo iznenađenje za mene je predstavljala činjenica da srpski mediji ni jednom rečju nisu pomenuli bivšeg ambasadora Srbije u Pekingu, Momira Udovičkog, čoveka koji je bio možda ključni sidraš srpske diplomatije na Dalekom istoku. Za vreme njegovog mandata, od 2008. godine do pre otprilike godinu i po dana, Srbija je rešila pitanje starog duga, potpisala ugovor o strateškom partnerstvu i sa Kinom razgranala odnose kakve nije imala ni u vreme SFRJ.

Prilikom osnivanja Sekretarijata za saradnju Kine sa zemljama centralne i istočne Evrope, Udovičkom je, a sa nji i Srbiji, pripala posebna čast da u ime svih ambasadora pomenutih zemalja održi pozdravni govor.

Odnosi dve zemlje pre samo 14 godina nisu obećavali puno kao danas. Neki od visokih funkcionera SR Jugoslavije zastupali su mišljenje da dotadašnje obaveze prema Kini jesu pre svega obaveze bivšeg režima. O tome mi je lično, u privatnom razgovoru u Pekingu, govorio jedan od najznačajnijih srpskih državnika.

Diplomatski mozaik Li Kećijanga

Posmatrano iz Pekinga, Samit u Beogradu bio je tek deo trodelnog diplomatskog mozaika na relaciji Kazahstan – Srbija – Tajland. Ova turneja premijera Li Kećijanga zato je i plasirana u kineskim medijima, kao deo celine, što nikako ne umanjuje značaj skupa i aktivnosti preduzetih u samom Beogradu.

Li Kećijang je pre Srbije posetio Astanu, gde je potpisano oko trideset sporazuma o saradnji, vrednih oko 14 milijardi dolara. Kineski premijer razgovarao je sa domaćinima, kazahstanskim predsednikom Nursultanom Nazarbajevim i predsednikom vlade Karimom Masimovim i učestvovao na Samitu premijera Šangajske organizacije za saradnju.

Ne treba podsećati da je Kazahstan važna država na evroazijskoj privredoj i geopolitičkoj osi koju u Kini nazivaju ekonomski pojasom duž Puta svile.

Posle Srbije, Li Kećijang će boraviti na Tajlandu, gde će biti održan Samit subregiona Veliki Mekong, koji čine Tajland, Laos, Mjanmar i Vijetnam. Vlada Tajlanda nedavno je odobrila Memorandum o razumevanju o izgradnji pruge, duge 867 kilometara, od severoistoka zemlje do Bangkoka. Prugu bi trebalo da grade kineske kompanije. Procenjena vrednost radova je 12,2 milijarde dolara, a projektovana brzina vozova na njoj kreće se od 160 do 180 kilometara na čas.

U šta je sve utopljena medijska slika beogradskog samita

Nekako u isto vreme kada je održavan samit u Beogradu, u Kini je objavljeno i da je u rad puštena srednja ruta gigantskog vodovoda, od Danđangkua u provinciji Hubej do Pekinga i Tjenđina, duga 1.432 kilometra. Ova ruta nacionalnog projekta za prenos vode od reke Jangce na sever zemlje koštala je 80 milijardi dolara. Svake godine, ovim vodovodom sa juga na sever države biće prebacivano 9,5 milijardi kubnih metara vode, što će poboljšati vodosnabdevanje oko sto miliona žitelja severnih područja.

Prva faza ovog projekta okončana je prošle godine. Ruta ovog gigantskog vodovoda prostire se do provincije Šandung.

Kompletan projekat sistema za prenos vode iz reke jangce ka severu, kada bude završen i treći krak, koštaće oko 500miliajrdi dolara i snabdevaće svake godine, sa 44,8 milijardi kubnih metara vode, oko 440 miliona ljudi.

Paralelno sa ovim, centralne kineske vlasti odobrile su plan izgradnje novog aerodroma u Pekingu, za koji će biti izdvojeno 13,1 milijarda dolara. Aerodrom će moći da opsluži više od 83 miliona putnika i oko 620 hiljada letova godišnje.

Predočeni podaci imaju za cilj da ilustruju kineski fokus, pa i kinesku dioptriju viđenja Samita premijera Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu. Ovaj samit je, posmarano iz Pekinga, deo mozaika kapitalnih događaja.

Za kraj, pomenimo još jedan, ništa manje značajan i za Srbiju svakako poučan događaj. U vreme samita u Beogradu, u Kini je objavljeno da je bivši kineski premijer Džu Rougži prihod od prodaje svoje knjige, u iznosu od 6,46 miliona dolara (40 miliona juana), ustupio fondaciji koja brine o ishrani siromašnih učenika.

Nova srpska politička misao, 18. decembar 2014.