„Putevi prirode“ kroz tekstove sa „Vikipedije“, o državnom trošku
U okviru projekta „Kulturno nasleđe kao putokaz“, za koje je Ministarstvo kulture i informisanja 2020. godine izdvojilo 600.000 dinara, objavljivani kratki tekstovi prepisani sa „Vikipedije“ i drugih sajtova
Branko M. Žujović
Da ste 7. juna 2022. godine posetili sajt Šestadimenzija.net, na naslovnoj strani mogli ste da pročitate praktično uputstvo za uklanjanje negativne energije iz svog doma.
U tekstu „Moćni rituali za čišćenje kuće od negativne energije“, pored ostalog, navedeno je da je u ovu svrhu poželjno posuti morsku so u sva četiri ćoška prostorije. Tu su i saveti kako da u šest koraka promenite svoj život, zatim uputstvo za korišćenje „zakona privlačenja“ u sedam rečenica Džeka Kenfilda i još dosta sličnih petparačkih mudrosti.
Šarenih sajtova, kao što je Šestadimenzija.net, koji u nedostatku svojih uglavnom preuzimaju tuđe sadržaje, pa makar posredi bila uputstva o posipanju soli po ćoškovima sobe, ima puno i oni nisu nikakva novost.
Impresum, šta to beše?
Ovaj je, za razliku od ostalih sličnih sajtova, za našu temu važan iz najmanje dva razloga.
Premda uredno registrovan kod Agencije za privredne registre, Šestadimenzija.net nema istaknut impresum ili mu mi nismo posuli dovoljno soli na rep da impresum pronađemo.
Drugo, ovaj sajt je 2020. godine, iako nema istaknut impresum, poslužio kao medijska platforma za realizaciju projekta „Kulturno nasleđe kao putokaz“, za koji je Udruženje „Putevi prirode“, povezano sa Vladanom Stefanovićem, vlasnikom Televizije Subotica i još nekoliko medija, od Ministarstva kulture i informisanja dobilo 600.000 dinara.
Zakon o javnom informisanju i medijima nalaže obavezno objavljivanje osnovnih podataka o mediju, odnosno impresuma.
Već na početku, postavlja se pitanje kako je sajt bez istaknutog impresuma uopšte mogao da konkuriše kod Ministarstva kulture i informisanja za sredstva u kategoriji internetskih medija, a odmah potom i kako je medijska komisija mogla da dodeli sredstva sajtu koji nema istaknut impresum.
Preuzimali sadržaje sa „Vikipedije“
U okviru pomenutog projektra, „Putevi prirode“ su na stranicama ovog onlajn izdanja objavili 13 video-sadržaja i isto toliko pisanih medijskih priloga.
Prvi na listi objavljenih tekstova „do 900 karaktera“, što je manje od novinarske šlajfne, jeste tekst „Konen vila na Paliću“, objavljen 2. novembra 2020. godine. Uvidom u sadržaj pomenutog teksta, lako je utvrditi da je dobrim delom prepisan sa „Vikipedije“.
Evo primera.
Na sajtu Šestadimenzija.net, na stranici na kojoj je jasno navedeno da je posredi projekat „Puteva prirode“ koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja, u prvom pasusu piše:
Konen vila na Paliću podignuta je 1900. godine na jednoj od najlepših lokacija Palića, istočno od tada još „engleskog parka” u neposrednoj blizini banjskih zgrada – Gornje trščare, spratnog hotela, gostione, sanatorijuma, toplog i hladnog kupatila, a uz glavni ulaz u banju koji je vodio od železničke stanice do centra banje. Vila predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.
Klik dalje, na stranici „Vikipedije” posvećenoj Konen vili, nalazimo istovetan uvod:
Konen vila na Paliću podignuta je 1900. godine na jednoj od najlepših lokacija Palića, istočno od tada još „engleskog parka” u neposrednoj blizini banjskih zgrada – Gornje trščare, spratnog hotela, gostione, sanatorijuma, toplog i hladnog kupatila, a uz glavni ulaz u banju koji je vodio od železničke stanice do centra banje. Vila predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik spomenik kulture.
Čitajući dalje ovaj medijski prilog, lako je utvrditi da on, u stvari, predstavlja delom pun prepis, a delom ispis iz teksta o vili Konen sa “Vikipedije”.
Ukoliko odemo dalje i malo soli pospemo po projektnom tekstu „Puteva prirode“ o zgradi subotičke gimnazije, nailazimo ponovo na resavsku školu („Zgrada gimnazije – jedno od najvrednijih Rajhlovih dela”):
Zgrada stare Gimnazije u Subotici izgrađena je još 1817. godine. Gradski senat je, međutim, 1895. godine doneo odluku o gradnji novog objekta po projektima Ferenca Rajhla. Za građevinskog preduzimača odabran je Karolj Molcer. Gradnja je otpočela 1896. godine, a objekat je konačno predat na upotrebu 1900. godine. Impozantan objekat gradske gimnazije Rajhl je zamislio u duhu poznog baroka koji je sproveden dosledno pri dekoraciji fasada i enterijera.
Istovetan uvod u tekst nalazi se na sajtu Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici (stranica na srpskom jeziku, pristupljeno 7. juna 2022. godine):
Zgrada stare gimnazije u Subotici bila je izgrađena još 1817. godine, ali je Gradski senat 1895. godine doneo odluku o gradnji novog objekta, po projektima Ferenca Rajhla, a građevinski preduzimač bio je Karolj Molcer. Gradnja je otpočela 1896. godine, a objekat je konačno predat na upotrebu 1900. godine. Ovaj impozantan objekat Rajhl je osmislio u duhu poznog baroka koji je dosledno primenio u dekorisanju enterijera.
Primeri se dalje nižu redom.
Tekst „Železnička stanica na Paliću”:
Železnička stanica Palić podignuta 1887. godine na mestu ranije male postaje, sagrađene na relaciji pruge Subotica — Segedin, predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.
Tekst o zgradi železničke stanice na Palići objavljen na „Vikipediji”:
Železnička stanica Palić podignuta je 1887. godine na mestu ranije male postaje, sagrađene na relaciji pruge Subotica – Segedin. Prvi voz iz pravca Segedina prošao je 11. Septembra 1869. godine. Stanica predstavlja nepoklretno kulturno dobro kao spomenik kulture…
Slede ispisi iz teksta sa „Vikipedije”, poput onog da zgrada pomenute stanice po stilskim karakteristikama predstavlja skladan spoj klasicističkih formi i romantičarskog duha, što je, takođe, lako utvrditi prostim uvidim u objavljene tekstove na sajtu Šestastrana.net i „Vikipediji”.
Firma iz Odžaka naplatila i potpise koje je izradila druga osoba
Situacija nije slavna ni kada su u pitanju video-prilozi.
Na primer, uvidom u finansijsku dokumentaciju projekta lako je uočiti da su za troškove potpisa i tonskih efekata firmi Radoslavka Pavlović PR „Daisy Production” iz Odžaka, mesta koje prosto vrvi od privatnih produkcija, isplaćene 63.000 dinara, iako je kompletnu grafiku, špicu sa potpisom i odjavom izradila, u stvari, osoba angažovana tada na Televiziji Subotica, što je takođe bilo lako utvrditi.
Identitet ove osobe, koja nije želela da se za sada eksponira u javnosti, poznat je redakciji i ona je našoj redakciji neposredno potvrdila do tada nezvanično saznanje da je upravo ona izradile špicu i kako kaže najveći deo potpisa na pomenutim projektnim prilozima.
Kako se dogodilo da Radoslavka Pavlović iz Odžaka od „Puteva prirode” naplati kompletnu uslugu u okviru projekta koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja, a koju uopšte ili najvećim delom nije pružila, za sada nije poznato.
Korektori, lektori i scenografi
Blago rečeno, nelogičnosti u projektu ima još.
Firmi “V Production” Vladana Stefanovića na ime korekture tekstova isplaćene su 63 hiljade dinara, a na ime lektorisanja tekstova, očigledno preuzetih iz drugih izvora, Stefanovićeva druga firma, „VTV Media”, naplatila je „Putevima prirode” takođe 63.000 dinara.
Ispada da je „V Production”, firma Vladana Stefanovića koja je, podsetimo, u prošlogodišnjem projektu Milana Švelja i njegovog „Video kreativa tima” u Subotici usluge kostimiranja i šminkanja naplatila 320.000 dinara, specijalizovana za pomenuto šminkanje, kostimiranje i korekturu, a „VTV Media”, takođe u njegovom vlasništvu, za lektorisanje.
Imena korektora i lektora nisu navedena, a kako Vladan Stefanović odbja da javno govori o svom učešću na medijskim konkursima, izvesno je da ćemo na detalje ovog i drugih projekata sačekati makar još malo.
U ovom projektu, troškove scenografije, koju u video-prilozima nigde nismo uočili, plaćeni su 47.000 dinara.
Da li je 5.000 evra iz kase naše države previsoka cena za projekat koji obuhvata prepise i ispise sa „Vikipedije” i drugih sajtova i video-sadržaje bremenite opštim mestima i opštepoznatim činjenicama, snimljene na način koji očigledno ne odgovara načinu prikazanom u pravdanju projekta?
Vladan Stefanović i njegov brat Veselin Stefanović, koji je i u ovom projektu „Puteva prirode“ bio osoba zadužena za kontakt, ne odgovaraju na pitanja naše redakcije.
Pozivom na broj telefona Udruženja „Šesta dimenzija“, istaknut na sajtu udruženja www.sestadimenzija.org (medij je na adresi: www.sestadimenzija.net), lako je utvrditi da je vlasnik nedostupan.
Poslednji tekstovi na sajtu Šestadimenzija.net objavljeni su aprila ove godine.
Da li je vreme da Ministarstvo konačno reaguje, ako ne i samo tužilaštvo?
PODIZVOĐAČI
Kao i u ostalim projektima, „Putevi prirode“ su i u ovom angažovali isključivo „podizvođače“ kojima su prosledili sva dobijena sredstva.
Agenciji „Eventessa“ Dragoljuba Andrića iz Novog Sada na ime dela troškova za odabir tema i pripremu tekstova prebačeno je 57.472,37 dinara.
Preduzeću „V Proiduction“ Vladana Stefanovića iz Subotice na ime dela troškova snimanja plaćeno je 47.000 dinara i 63.000 dinara za usluge korektora.
Razvojnom centru „ComNet“ Vladimira Jovanovića iz Novog Sada na ime dela troškova snimanja prebačeno je 100.000 dinara.
Centru za informisanje iz Novog Kneževca za pripreme, pregled i usvajanje izmontiranog materijala plaćeno je 27.000 dinara i još 84.000 za usluge tonskog snimatelja.
Radoslavki Pavlović PR „Daisy Production“ za troškove potpisa koje prema našim saznanjima njena firma uopšte nije radila i tonskih efekata plaćene su 63.000 dinara.
Radio Subotici Vladana Stefanovića za obezbeđenje muzike i tonskih efekata plaćeno je 65.000 dinara.
Firmi „VTV Media“ Vladana Stefanovića za usluge lektora plaćene su 63.000 dinara.
Udruženju „Ariadne“ pripalo je 70.000 dinara za video-grafiku (koju nismo uočili u prilozima).
Udruženju modnih delatnosti „MIS JU“ Dragana Ćosa iz Subotice plaćeno je 47.000 dinara za izradu scenogtrafije koju takođe nismo uspeli da uočimo u video-prilozima.
Magazinu „Dani“ Vladana Stefanovića plaćena su 68.527,63 dinara za deo odabira tema i pripreme tekstova koji su, kao što smo prikazali, u stvari prepisani.
Subotičke.rs, 7. jun 2022.
Related News
Potrebna savremena onlajn platforma za medijske konkurse
Na jednom informatički uređenom, preglednom i svima lako dostupnom mestu na internetu našli bi sePročitaj više
Od “Vikipedije” do nepostojeće scenografije
Pitanje je banalno, ali suštinski odslikava našu stvarnost: koliko je penzija juče moralo da budePročitaj više