Devojčica sa sela koju su biološki roditelji odbacili danas je nasmejana Pekinžanka, obrazovana žena, majka i pomalo svetski putnik

Branko M. Žujović

Dok otvara malu crnu čokoladu, Čen Huali koju poznajem kao Lili Čen, poverava mi se kratkom lekcijom koju na Zapadu više nije moguće čuti: „Zadovoljna sam svojim životom. Sve što poželim da pojedem mogu da kupim. Imam dete i muža koji me voli i brine o meni“.

Lili Čen rođena je 1983. godine u selu Sjaosu, u provinciji Henan. Bila je treća ćerka u siromašnoj porodici koja je žarko želela naslednika. Sestra rođena pre nje umrla je kao beba. Kada je Lili napunila tri meseca, njen biološki deda je za njenog staratelja izabrao Čena Sju Šenga, svog brata od tetke koji je u porodici smatran dobrim i mudrim čovekom. U najtežim trenucima Kulturne revolucije, ali i kasnije, Čen Sju Šeng je pomagao rođacima i prijateljima. Povrh svega, godina u kojoj je Lili rođena bila je možda najstroža po pitanju kontrole rađanja u Kini. Porodicama koje bi nezakonito dobile prinovu ispostavljan je visok račun. Neplaćanje kazne moglo je da znači gubitak kuće, a plaćanje je bilo skoro nemoguće. Većina porodilja stoga se skrivala u kući, a neke su odlazile u polje sa tek rođenim bebama.

Lili je prvi put svetlost dana ugledala kada je napuštala rodnu kuću.

Život od tri hiljade juana

Njeni novi, pravi roditelji kako danas kaže, živeli su od oko tri hiljade juana godišnje. To je danas oko pedeset hiljada dinara. Pored nje, Čen Sju Šeng i njegova žena Džang Sjaožu usvojili su dečaka čiji su roditelji umrli i koji je gladovao pored nemoćne bake.

„Brat i ja smo skupljali grane po ataru, jer nismo imali novca da kupimo drva za ogrev. Čak i danas kada vidim štap poželim da uzviknem: ovaj je dobar, kakva šteta što samo leži tu napolju. Pored granja skupljali smo i zrna pšenice rasuta po polju, kako bi majka imala što više brašna“, kaže Lili.

Otac je bio stolar i voleo je da čita. Komšije kažu da je sve ljude koji su želeli podučavao svom zanatu. Izrađivao je ormane, stolove i stolice. Uz neredovne prihode od očeve stolarije, mala porodica izdržavala se od prodaje voća i povrća.
Svoje skromne proizvode prevozili su na drvenom tragaču do grada udaljenog četrdesetak minuta hoda. Kasnije su to činili biciklom sa prikolicom.

Roditelji Čena Sju Šenga angažovali su nadničare da im obrađuju zemlju. Tokom Kulturne revolucije Lilin deda, otac Čena Sju Šenga, lažno je od ljubomornih ljudi bio optužen da se nije dobro ophodio prema radnicima. Uhapšen je i umro u zatvoru. Njegova žena, Lilina baka, imala je lotosova stopala koja opisuje i Mo Jen u romanu „Velika nedra, široka bedra“.

„Kada bi se otac vratio sa pijace, doneo bi nam po pomorandžu. Zimi smo ložili drva u bronzanom sudu i sedeli oko njega kako bismo se ogrejali. Kasnije smo stekli mali šporet na kome se u čajniku grejala voda. Na kupanje smo išli jednom mesečno. Javno kupalište, ogroman bazen u prostoriji ispunjenoj parom, bilo je ispunjeno obnaženim ljudima.

Leti smo se kupali u koritu ili na jezeru. Ljudi iz sela često su mi se rugali, dobacujući mi da nisam njihova“, dodaje Lili. „Obuću i odeću pravila nam je majka. Cipele su imale drveni đon, a gornji deo bio je načinjen od ispletene trave. Kasnije smo koristili debele plastične kese ili reklamnu plastiku, lepljivu sa jedne strane. Unutra smo stavljali pamuk koji smo uzgajali i čuvali za zimu. Majka je sama krojila i šila zimske jakne i pantalone, takođe punjene pamukom“.

Dečje uspomene

„Iako je u porodici vladala toplina srdačnih odnosa, moje prve uspomene nisu vesele. Sećam se dece umotane u ćebad, ostavljene pored seoskog puta. Imala su kraj sebe cedulju sa imenom, datumom rođenja i molbom roditelja da se onaj ko ih pronađe o njima dobro stara. Ispostavilo se da sam imala sreće“, kaže Lili.

U srednjoj školi isticala se bistrinom, znanjem i uspehom, pa je njena biološka porodica poželela da je vrati u svoj dom.

„Smatrali su da će im moje dobre ocene i marljivost doneti ugled u selu. Kada bih otišla da ih posetim, iznosili su najbolju hranu. Mlađe sestre igrale bi se sa mnom, a starije su iskazivale zavist i netrpeljivost. Jedina sam od bioloških sestara koja je završila srednju školu i fakultet. Po profesiji sam nastavnik engleskog i kineskog jezika. Ostale sestre rade u fabrikama i štede za udaju. Ne dopada mi se što članovi moje biološke porodice često upućuju ružne reči jedni drugima. Nakon svega što sam videla, nemam visoko mišljenje o biološkim roditeljima. Često započinju svađe sa komšijama i drugim meštanima, po svaku cenu žele da su što bliže funkcionerima, a ja sam od malena učila da se ophodim drugačije, po drugačijim vrednostima. Srećna sam što sam imala priliku da ne odrastem u toj porodici“, kaže Lili. „Biološke roditelje viđala sam kao devojčica, u polju kada bih radila ili se igrala. Živeli smo u susednim selima. Kada bih ih videla, osećala sam se čudno, mrzela sam ih i bežala. Uvek su plakali kada me vide“.

„Er Kanada“

Iako je uspešno bila započela studije u Pekingu, do krajnjih granica finansijski iscrpljeni Lilini roditelji više nisu mogli da joj pomažu. Zbog besparice donela je bila odluku da se vrati u selo.

Uviđajući njene sposobnosti, jedna od profesorki sa univerziteta ispričala je svojim starim prijateljima zaposlenim u „Er Kanadi“ njenu životnu sudbinu. Spontano okupljena grupa stjuardesa i stjuarda „Er Kanade“, Kineza koji su zaposleni u ovoj kompaniji i njihovih prijatelja Kanađana, prikupila je novac i platila preostale troškove Lilinih studija.

Kada lete za Peking ovi dobri ljudi ne propuštaju priliku da se vide sa Lili. Postali su njeni osvedočeni, dakle najiskreniji prijatelji.

Epilog

Devojčica sa sela koju su biološki roditelji odbacili danas je nasmejana Pekinžanka, obrazovana žena, majka i pomalo svetski putnik. Do sada je putovala u Francusku, Kanadu i Japan i na ostrvo Tajvan.

Lilin otac, Čen Sju Šeng, umro je 2009. godine. Majka živi na selu i čuva unuke, decu Lilinog brata koji je otvorio vlastiti restoran i ponekad dolazi u Peking da poseti ćerku. Nikada nije naučila da čita i piše.

Lilini biološki roditelji dobili su ukupno šest ćerki. Sedmi je stigao dugo željeni sin koji je preminuo kao beba nakon kraće bolesti.

Svet Lili Čen i njenog supruga Vila ove godine ispunio je sin po imenu Monk.

Lili nikada nije saznala zašto su jedino nju roditelji napustili.

NIN