U Pekingu je po tradiciji od 18. do 21. decembra održana Centralna ekonomska radna konferencija. Konferencija krajem svake godine okuplja najviše državne i partijske zvaničnike zakonodavne i izvršne vlasti, ali i zvaničnike sa nivoa provincija, autonomnih regiona i gradova, predstavnike armije i državnih preduzeća. Prva Centralna ekonomska radna konferencija održana je 2006. godine.

Od tada do danas ovo telo bivalo je usredsređeno na različite potrebe razvoja i usmerenja kineske privrede. Tako je 2006. konferencija bila posvećena ubrzanju ekonomskog rasta, 2007. promenama u monetarnoj politici, 2008. održanju stabilnog i relativno brzog ekonomskog rasta, 2009. unapređenju transformacije ekonomskog razvoja, 2010. obezbeđenju stabilnog i relativno brzog ekonomskog razvoja sa održanjem društvene stabilnosti, 2011. napretku uz održanje stabilnosti, 2012. poboljšanju kvaliteta i efikasnosti ekonomskog rasta, 2013. traženju stabilnog ekonomskog napretka i reformisanju svih oblasti, a 2014. godine napretku uz održanje rasta i usredsređenje na kvalitet i efikasnost.

Pet glavnih zadataka

Sudeći prema izveštajima Centralne ekonomske radne konferencije, glavni zadatak kineske vlade u ovoj godini biće pospešenje napretka (privrednog rasta) uz održanje stabilnosti. Pritom se pred nju postavlja pet osnovnih ciljeva: preduzimanje mera u vezi sa viškom industrijskih kapaciteta, stalno smanjivanje zaduženosti, smanjenje korporativnih troškova, smanjenje neprodatog stambenog prostora i podupiranje slabih područja rasta.

Očekuje se, tako, da će Kina olakšati namete kompanijama i nastaviti da pojednostavljuje administrativne procedure, uporedo sa delegiranjem nadležnosti i snižavanjem poreskih stopa¹⁾. Očekuju se smanjenja troškova finansiranja preduzeća i“normalizacija kamatnih stopa“ u korist realne ekonomije. Vlast razmišlja i o smanjenju poreza na dodatu vrednost stope u proizvodnom sektoru, smanjenju cene električne energije, unapređenju tržišno orijentisanih reformi cena i nižim logističkim troškovima²⁾.

Kina konačno rešava „hukou“

Kreatori kineske ekonomske politike pozvali su pritom građevinske ulagače da prilagode marketinške strategije i snize cene, kako bi tražnja bila povećana, a broj neprodatih stanova smanjen. Prema podacima Nacionalne uprave za statistiku, cene novih stanova u Kini povećane su tokom novembra u 33 od 70 najvećih gradova³⁾. Očekuje se da će niže cene nekretnina uticati na trškove života.

Kina će istovremeno opozvati zastarele, uglavnom restriktivne mere pri kupovini nekretnina. Država je ranije primenila slične mere u gradovima prvog reda, minimalizujući granicu učešća i povećavajući kredite Štednog fonda⁴⁾.

Država će, takođe, ublažiti politiku registracije stanovništva. Očekuje se da će, saglasno odlukama Centralne ekonomske radne konferencije, biti omogućena registracija ljudi, pretežno radnika, koji su odsutni iz mesta rođenja, odnosno koji žive i rade u drugim gradovima („hukou“). Ove mere će podstaći seosko stanovništvo da lakše prelazi u gradove i tako kupuje ili iznajmljuje stanove. Stopa registrovanih urbanih stanovnika u ukupnom stanovništvu Kine iznosila je krajem 2014. godine 35,9 odsto, a plan predviđa povećanje ove stope na 45 odsto do 2020. godine.

Osim toga, Kina će pojednostaviti svih pet oblasti socijalnog osiguranja i penzioni sistem. Prema navodima lista Čajna dejli, Kina je već snizila stopu osiguranja od nezaposlenosti sa 3 na 2 odsto, zatim stopu osiguranja na radu sa 1 na 0,75 odsto i gornju granicu stope za porodiljsko osiguranje sa 1 na 0,5 odsto⁵⁾. U Kini trenutno oko 40 miliona radnika u javnom sektoru izdvaja 8 odsto od zarada u Penzioni fond, a vlada ima nameru da u budućnosti objedini penzioni sistem, spajajući gradsku i seosku šemu socijalnog osiguranja.

Premda detalji nisu navedeni, Centralna ekonomska radna konferencija preporučila je uspostavljanje novih mehanizama i sistema koji bi trebalo da dovedu do smanjenja cena medicinskih usluga⁶⁾.

Kina će nastaviti da jača poljoprivrednu proizvodnju kako bi osigurala bezbednost u snabdevanju hranom i stabilan rast prihodapoljoprivrednika, modernizaciju infrastrukture i tehnologija, što sve zajedno treba da poboljša kvalitet poljoprivredne proizvidnje. Vlada će, kako navodi Čajna dejli, usvojiti  više mera i kanalisati više sredstava u cilju jačanja ukupne poljoprivredne produktivnosti i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda⁷⁾.

Uz pomenute mere, Kina će jačati nadzor, regulisati aktivnosti finansiranja i pokrenuti program rešavanja finansijskih rizika i raditi na suzbijanju nezakonitog prikupljanja sredstava kako bi prava i interesi ulagača bili bolje zaštićeni⁸⁾.

Predočene smernice svedoče o orijentaciji kineske vlade koja, sa jedne strane, želi da pospeši i istakne tržišnost kineske privrede, ali i da olakša život građanima.

Kineska privreda u brojevima

Zasedanju Centralne ekonomske radne konferencije prethodio je sastanak Centralne vodeće grupe za produbljenje reforme, održan 9. decembra. Centralna vodeća grupa podržala je ove mere, uz napomenu da je potrebno podići nivo efikasnosti vladinih službenika. S tim u vezi odlučeno je da se ustanovi Edukativni sektor koji bi trebalo da doprinese unapređenju pravosudnog sistema i upravljanju kadrovima⁷⁾.

Ovo je i prilika da izložimo poslednja statistička kretanja unutar kineske privrede. Kineske devizne rezerve tokom novembra smanjene su za 87,2 milijarde dolara i sada iznose 3,44 biliona dolara. Ovo je po obimu treći pad vrednosti kineskih deviznih rezervi od februara 2013. godine. Pre toga, kineske devizne rezerve u avgustu su smanjene za čak 93,9 milijardi dolara.

Kineska akademija društvenih nauka, vodeća „tink-tank“ organizacija u zemlji, procenjuje da će rast kineske privrede ove godine iznositi između 6,6 i 6,8 odsto. Li Jang, istraživač sa pomenute akademije, izjavio je da brz rast više nije u glavnom državnom fokusu. Prema njegovim rečima, cilj Kine je sveobuhvatan razvoj.

Kineska akademija društvenih nauka sugerisala je Narodnoj banci Kine da usvoji „strukturno labavu“ monetarnu politiku i fleksibilniji kurs juana. Podsetimo,Narodna banka Kine saopštila je da očekuje da će rast kineske privrede u ovoj godini iznositi 6,8 posto⁹⁾.

Kinesko učešće u svetskom izvozu 2015. godine bi trebalo da iznosi 13 odsto, saopštilo je sredinom decembra Ministarstvo trgovine NR Kine.

Kina je od januara do novembra prošle godine isporučivala proizvode više vrednosti na razvijena i tržišta u razvoju. Godine 2014. udeo kineskog izvoza na svetskom tržištu iznosio 12,4 odsto.

Izvoz iz Kine na razvijena tržišta porastao je za 10 odsto u oblastima kao što su železnička oprema, energetika i telekomunikacioni proizvodi.

Kineska valuta juan prošlog meseca i ponovo u januaru našla se na najnižem je nivou u poslednje četiri godine u odnosu na američki dolar. Vrednost juana je pala za oko četiri odsto u odnosu na američki dolar tokom prošle godine. Juan je od ulaska u korpu valuta MMF-a opao 0,83 odsto u odnosu na američku nacionalnu valutu¹¹⁾.

Kinesko tržište prvog radnog dana u novoj godini, u ponedeljak 4. januara, pogodila je nova kriza. Berzanski indeksi u Šangaju i Šendženu pali su za 6,9, odnosno 8,2 odsto. Aktiviran je zaštitni berzanski mehanizam, uveden lane, koji trgovanje na berzama najpre prekida na 15 minuta u slučajevima pada ili rasta akcija od najmanje pet odsto. Ako se fluktuacije nastave i nakon toga, trgovanje za taj dan se potpuno obustavlja, što je bio slučaj u ponedeljak. Slično je bilo i 7. januara kada je trgovanje ponovo obustavljeno manje od pola sata posle otvaranja. Kina je istog dana saopštila da ukida mehanizam berzanskog osigurača.

Dan nakon ovog događaja, narodna banka Kine saopštila je da je u decembru na tržište, posredstvom instrumenata srednjoročnog kreditiranja, plasirala oko sto milijardi juana (15,4 milijarde dolara). Kredite centralne banke dobilo je 13 finansijskih ustanova uz kamatnu stopu od 3,25 odsto.

Odmah nakon toga, Blumberg je saopštio da je od kraja septembra udeo loših kreditnih plasmana u Kini porastao na 1,2 biliona juana (184 milijarde dolara). Prema istom izvoru, pet najvećih kineskih banaka u ovoj godini trebalo bi da ostvari dobit od 144 milijarde dolara.

Zaključak prema Li Jipingu

Prema Li Jipingu, vodećem profesoru ekonomije na Ženmin univerzitetu, Kina je u prošlosti preduzela niz mera za stabilizaciju rasta, počevši od 2008. godine, odnosno početka krize u SAD, kada je usvojila stimulativni paket u iznosu od 4 biliona juana (616,8 milijardi dolara). Ove mere predizete su pod pretpostavkom da će problemi na mikro planu moći da budu rešavani merama makroekonomske politike¹²⁾.

Ovo strukturno prilagođavanje, međutim, nije uspelo, jer je izazvalo dodatni pritisak hiperprodukcije. Četiri biliona juana investicija nije bilo dovoljno da održi rast od 7 odsto¹³⁾.

Kina se sada, prema Li Jipingu, suočava sa tri glavna zadatka, od kojih je na prvom mestu strukturno prilagođavanje. Slede inovacije i jačanje ekonomske vitalnosti na mikronivou.

U početnom periodu reforme, smatra profesor Li Jiping, Kina je imala dovoljno industrijskog prostora za rast. Sada jenjen industrijski sektor zasićen, a njegova marginalna korisnost naglo opada. Za održavanje zdrave stope rasta, Kina treba dastvori veću tražnju povećanjem inovativnosti.

Prema profesoru Jipingu, kineska ekonomija rasla je ubrzano tokom tri decenije zbog povoljnih faktora, kao što su mala osnova BDP-a, veliki industrijski prostor, jeftina radna snaga i resursi, kao i tada povoljne prilike u svetskoj ekonomiji. Ali u uslovima „nove normale“, stabilan ekonomski rast zahteva poboljšanje ekonomske životnosti¹⁴⁾.

Kineski eksperti smatraju da će se kineska privreda i dalje suočavati sa silaznim pritiscima. Treba imati u vidu da je za poslednjih pet godina svetska ekonomija prosečno rasla 2,5 odsto (nasuprot kineskih 7,8 posto). Kina je od 2009. do 2014. godine sa 30 odsto učestvovala u rastu svetske privrede.

Predstojeći 13. petogodišnji plan, koji će biti usvojen u martu, u Kini je naročito važan, zato što se okončava u istoj godini (2020) koja je, povodom stogodišnjice osnivanja KP Kine, ranije određena za godinu do koje mora biti izgrađeno umereno napredno (imućno) društvo. Kineski BDP po glavi stanovnika lane je iznosio 7.575, a 2020. godine treba da iznosi 10.000 dolara.

Stoga su ekonomske smernice Centralne ekonomske radne konferencije za godinu u kojoj počinje 13. petogodišnji plan od posebnog značaja. Rezultati tih smernica treba da daju zamajac pomenutom planu, što je za Kinu ne samo od ekonomske već i od opšte društvene, ali i istorijske važnosti.

NSPM, 15. januar 2016.

Izvori

1. „10 major economic policies that will make a difference on lives“, „China Daily“ 24. decembar 2015.

2. Ibidem

3. Ibidem

4. Ibidem

5. Ibidem

6. Ibidem

7. Ibidem

8. Ibidem

7 „Održan sastanak Centralne vodeće grupe za produbljivanje sveukupne reforme“, CRI, 10. decembar 2015.

8. „Kineske devizne rezerve smanjene za 87,2 milijarde dolara“, CRI, 8. decembar 2015.

9. Rast kineske privrede dogodine 6,8 odsto, CRI, 18. decembar 2015.

10. Udeo kineskog izvoza na svetskom tržištu biće 13 odsto, CRI, 18. decembar 2015.

11. Kineski juan na najnižem nivo prema dolaru u poslednje četiri godine, CRI, 14. decembar 2015.

12. Why supply side reform matters to China, „China Daily“ 22. decembar 2015.

13. Ibidem

14. Ibidem

Ostali izvori

1. Kina obelodanila glavne zadatke u 2016. godini, CRI, 15. decembar 2015.

2. Migrant workers seen as solution to housing glut, „China Daily“ 19. decembar 2015.

3. China to take further steps to address financial risks:key meeting, „China Daily“ 21. decembar 2015.

4. President Xi spells out supply-side reform bid, „China Daily“ 22. decembar 2015.

5. Urban push to propel next reforms, „China Daily“ 23. decembar 2015.

6. Foreign media focus on outcome of China’s keyeconomic meeting, „China Daily“ 23. decembar 2015.

7. Žujović, Branko: „Kina pred zamkom srednjeg nivoa razvijenosti“, NSPM, novembar 2015.

8. Pad na kineskim berzama, trgovina obustavljena ranije, CRI, 4. januar 2016.

9. Kina povećala likvidnost na tržištu, CRI, 5. januar 2016.

10. „Blumberg“: Raste udeo loših kreditnih plasmana, CRI, 6. januar 2016.

11. Kina ukida berzanski osigurač, CRI, 8. januar 2016.

12. Kina oborila juan, trgovanje na berzama opet obustavljeno, Politika, 7. januar 2016.