Za Srbiju je od najveće važnosti to što Kina partnere ne uslovljava politički, već insistira isključivo na obostrano korisnoj saradnji. Stoga ne čudi što se Beograd u formatu 16+1 oseća komotno

Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Rigi, glavnom gradu Letonije, 5. i 6. novembra ove godine, prilika je da se načini osvrt na srpsko-kinesku saradnju.

Dve zemlje okončale su obnovu termoenergetskih kapaciteta u Kostolcu i započele izgradnju novog bloka te stare termo-elektrane, što bi u narednim decenijama trebalo da osigura elektroenergetsku stabilnost Srbije. U Beogradu je izgrađen most preko Dunava, a kineske kompanije grade deonice Koridora 11. Kineske tehnološke kompanije, pre svih „Huavej“ i „Lenovo“, odavno su prisutne na tržištu Srbije, a u Bariču niče kienska fabrika.

Za Srbiju je od najveće važnosti to što Kina partnere ne uslovljava politički, već insistira isključivo na obostrano korisnoj saradnji. Stoga ne čudi što se Beograd u formatu 16+1 oseća komotno. Iako ne spada među najveće zemlje centralne i istočne Evrope, Srbija je jedan od lidera u saradnji ovih zemalja sa Kinom.

U takvom svetlu treba posmatrati i mogućnost da neka od kineskih kompanija preuzme Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor koji većina ekonomista drži za crnu rupu srpskih finansija. Pre samo nekoliko meseci kineski „Hestil“ je preuzeo imovinu Železare u Smederevu i prvi rezultati te akvizicije su već vidljivi.

Sam premijer Srbije Vučić, prema navodima srpskih medija, izrazio je želju da, kako je doslovno preneto, zamoli kineskog premijera Li Kećijanga da kompanija „Liten“ iz Kine preuzme RTB Bor i njegovih 4.200 radnika.

Istovremeno, on je izrazio sumnju u poslovne podatke te kompanije, pa je brže-bolje, opet prema pisanju srpskih medija, pozvao direktora Blagoja Spaskovskog da prekine službeni put i da se hitno vrati iz Londona, kako bi mu dostavio verodostojne podatke. Vučić, kako prenose srpski mediji, ne želi da obmanjuje kineskog premijera.

Sudeći prema zvaničnim izveštajima, Srbija i Kina konačno će u Rigi potpisati i komercijalni ugovor o izgradnji, odnosno obnovi pruge Beograd – Budimpešta kojom će se vozovi kretati između 160 i 200 kilometara na čas. Tu su i obilaznica oko Beograda, za koju će biti izdvojeno 207 miliona evra i auto-put Surčin – Obrenovac. Prema najavama, Srbija će u ove svrhe kod kineske „Eksim banke“ podići kredit u iznosu od 734 miliona evra.

Ostvarenjem projekta obnove pruge Beograd – Budimpešta, koji će Srbiju prema najavama ukupno koštati 870 miliona dolara, biće skraćeno vreme putovanja između Beograda i Budimpešte sa oko osam na tri sata. U Srbiji će biti obnovljeno nešto preko 180 kilometara pruge, a prosečna brzina vozova, kako prenosi “Politika”, iznosiće 160 kilometara na sat. Između Novog Sada i Subotice vozovi će dostizati brzinu od 200 kilometara na čas. Radovi na pruzi Stara Pazova – Novi Sad, koja se obnavlja iz ruskog kredita, već su uveliko u toku. Prema najavama iznetim uoči samita, deonica od Beograda do Stare Pazove, koja će se finansirati iz kineskog kredita, koštaće 319 miliona evra.

U Rigi bi trebalo da bude potpisan i ugovor o finansiranju gradnje auto-puta Surčin – Obrenovac. Ovaj posao, vredan 208 miliona evra, poveren je kineskoj kompaniji „Čajna komunikejšn konstrakšn kompani”, ćerki firmi kompanije CRBC koja je izgradila Pupinov most preko Dunava.

Uz sve to, za građane obe zemlje biće ukinute vize za putovanja do 30 dana.

Uoči samita u Rugi objavljeno je da su pribavljene sve administrativne dozvole za kineski uvoz mesa iz Srbije, što Srbiji otvara nove mogućnosti na kineskom tržištu.

Uzimajući sve predočeno u obzir, Srbija narednih dana iz Rige može da očekuje samo dobre vesti.

Kineski međunarodni radio (CRI)/NSPM, 5. novembar 2016.