Na Dalekom istoku raste interesovanje za naše pismo; U Pekingu, umesto na četiri, upisuju na dve godine, u Guangdžuu planiran upis brucoša svake godine

Specijalno za „Novosti“, Peking

UPOREDO sa širenjem obima saradnje između Srbije i Kine, raste potreba za govornicima srpskog, odnosno kineskog jezika. Kina je stoga intenzivirala aktivnosti na katedri srpskog jezika Univerziteta za strane jezike u Pekingu, gde od ove akademske godine teče upis novih studenata svake dve umesto svake četiri godine, što je bio slučaj do sada.

Na univerzitetu u Guangdžouu situacija je još zanimljivija, pošto je usvojen plan da se nove generacije brucoša na katedri srpskog jezika upisuju svake godine, što je do sada nezabeležen slučaj.

BEZ SUMNJE, postoji velika potreba za prevodiocima i uopšte ljudima koji će pospešiti razmenu naših zemalja u oblasti kulture i privrede.

– Projekti u okviru mehanizma za saradnju Kine sa zemljama centralne i istočne Evrope, kao i projekti u okviru uspostavljanja ekonomskog pojasa duž puteva svile, zahtevaju veću protočnost znanja, informacija i ideja. Sadašnji kapaciteti u tom pogledu postaju napregnuti – kaže, za „Novosti“, Peng Jučao, mladi predavač i doktorand na Univerzitetu za strane jezike u Pekingu.

NJegovo mišljenje deli i Su Hengji, upravnica Odeljenja srpskog jezika Fakulteta za zapadne jezike i kulturu u Guangdžouu, glavnom gradu provincije Guangdung. Ona, međutim, smatra da je upis novih studenata svake godine veliki izazov.

U ovom trenutku, srpski jezik u Pekingu studira 14 akademaca upisanih lane. Dogodine stiže barem još toliko. Slično je i u Guangdžuu, gde srpski jezik uči 11 studenata na prvoj godini.

Osim u Pekingu i Guangdžuu, srpski jezik je izborni na univerzitetu u Harbinu, ali samo za studente ruskog jezika, odnosno slavistike.

OČEKUJE se da će s rastom broja studenata porasti i tražnja za lektorima srpskog jezika.

U Kini je, inače, prisutan i fenomen autodidakta, ljudi koji dobrovoljno, u vlastitoj, privatnoj režiji, sami uče srpski jezik.

Primer je DŽao Fej, zaposlen u kompaniji „Komeršal pres“, koji je, nakon što je naučio bugarski, odlučio da sam savlada srpski jezik. NJegov primer sledi i Jang Jiming iz Guangdžua, inače novinar dnevnog lista „Guanming dejli“. On takođe smatra da poznavanje srpskog jezika u budućnosti može biti korisno, ali i lepo, s obzirom na mogućnost upoznavanja srpske, a time i balkanske kulture.

Broj studenata srpskog jezika u Kini biće uskoro dodatno povećan, s obzirom na to da će na jednom od univerziteta u Šangaju biti pokrenut program studiranja srpskog jezika.

Večernje novosti, 3. jun 2018.