Carska železnička stanica na slepom koloseku istorije

Ime oca kineskih železnica je Džan Tijenjou (1861 – 1919). Džan je rođen u Namhoju, u provinciji Guangdung, na uzavrelom jugu Kine. Pohađao je studije na Jejlu osamdesetih godina XIX veka.

Po povratku u otadžbinu, carska vlada ga je, sa ostalim studentima iz inostranstva, poslala na kaljenje u ratnu mornaricu.

Smatralo se tada da su se studenti povratnici pomalo desinizovali, poprimajući manire i navike zapadnjaka. Umesto tradicionalnih kineskih, radije su birali klasična zapadnjačka odela i sve što ide uz modu onoga što danas nazivamo lepom epohom („Belle Époque”).

Dvoru Ćinga, kojim je vedrila i oblačila princeza Cisi, to se nimalo nije dopadalo.

Nakon službovanja u mornarici, Džan je prekomandovan u svoju struku. Radio je 12 godina na izgradnji pruge Tijenđin – Tangšan kojom je rukovodio Britanac Klaud Kinder.

Pruga je kasnije produžena do Šenjanga (tada Mukdena), a Džan je unapređen u inženjera zaduženog za poslove na okružnom nivou. Tangšan će 28. jula 1976. pogoditi možda najrazorniji zemljoztres u istoriji, odnevši više od 240 hiljada života.

Kada je princeza Cisi poželela da izgradi malu železnicu, koja bi joj omogućila da posećuje grobnice predaka brzo i pouzdano, Džan je odabran za rukovodioca ovog projekta. Malu železničku liniju, dugu nešto manje od 40 kilometara, završio je u okviru ne baš komotnog roka i ne prelazeći granice odobrenog budžeta.

Ovaj uspeh preporučio ga je za glavnog inženjera prve železnice koju je Kina potpuno samostalno gradila, počevši od 1905. godine. To je pruga Peking – Džangđakou. Izgradnju ove zahtevne pruge, kroz stenovite planine zapadno od Pekinga, Džan je okončao pre roka, neki kažu čak dve godine, ne potrošivši sav planirani novac.

Taj podvig učinio ga je besmrtnim imenom kineske istorije.

Slavni kineski graditelj preminuo je u Hankou, provincija Hubej. Sahranjen je kod stanice Ćinglungćijao, na mestu gde pruga Peking – Džangđakou prolazi preko Kineskog zida.

Pomenuta pruga počinjala je kod stare pekinške železničke stanice, nazvane Ćinghuajuen, čiji se ostaci danas nalaze nedaleko od prestižnog univerziteta Cinghua.

Elegantna mala građevina s početka XX veka danas je prepolovljena, ali neodoljiva ruina koju treba obići i zabeležiti. Nastanio ju je neki ne previše situiran svet koji siromaštvom troši ovo malo, nekada elegantno zdanje.

U pekinškim medijima pojavila se vest da će železnička kompanija, u čijem su vlasništvu ostaci stare stanice, ovaj prostor uskoro ustupiti nekom građevinskom preduzeću za izgradnju novih zgrada.

Peking i Džangđakou zajedno su organizovali Zimske olimpijske igre ove godine. Vraćajući se s proleća 2017. godine sa dugog putovanja po zapadu Kine, iz voza sam posmatrao izgradnju betonskih stubova u Džangđakou, na kojima će se protezati nova pruga za vozove velikih brzina, do 250 kilometara na čas, koja će omogućiti da se iz ovog grada do Pekinga stigne za manje od sat vremena.

Na žalost, ostaci stare železničke stanice, koja je svojevremeno dočekala Mao Cedunga, kada je ovaj prvi put ušao u Peking, ostaće na slepom koloseku istorije.