Stopiranje zloupotreba i uspostavljane sistema poštene projektne distribucije budžetskog novca nasušan je cilj predstojeće izmene Zakona o javnom informisanju i medijima

Piše: Branko M. Žujović

Ukoliko Radna grupa za izradu radne verzije nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, osnovana pre deset dana, svoj posao na odgovoran i savestan način okonča do kraja godine, kako je najavljeno, mogao bi to da bude snažan impuls i signal uoči raspisivanja novih medijskih konkursa po gradovima i opštinama koji će uslediti posle zimskih praznika.

Razume se da će izmene pomenutog zakona, ukoliko sve bude prema planu i kako je najavljeno, biti usvojene dogodine, nakon raspisivanja većine konkursa, kao i da zbog toga, efektivno, neće moći da utiču na većinu njih, ali bi sama činjenica da je posao u vezi sa izmenama zakona urađen kako treba, bila snažno upozorenje akterima konkursnih zloupotreba da makar zastanu i razmisle o tome što su do sada nekažnjeno radili.

Tome u prilog, premda iz sasvim drugog ugla, govori i nedavna odluka Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu da formira predmet u okviru kojeg će proveriti sve navode iz serijala „Milioneri iz konkursnog blata” koji sam ove godine, do sada u 33 nastavka, objavio na sajtu Subotičke.rs, koji sam uređivao do kraja prošlog meseca, odnosno na mom blogu Zujovic.com nakon toga.

Stopiranje zloupotreba i uspostavljane sistema poštene projektne distribucije budžetskog novca nasušan je cilj izmena Zakona o javnom informisanju i medijima.

Ovde ću, u dva nastavka, podsetiti na najdrastičnije primere zloupotreba medijskih konkursa, barem na području Bačke, koje sam istraživao.

Iako je u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji od 2020. do 2025. godine jasno navedeno da neadekvatna primena pravila koja se tiču projektnog sufinansiranja dovode do toga da se javna sredstva ne dodeljuju za ostvarenje javnog interesa, proteklih godina ništa nije učinjeno da se ta notorna činjenica promeni ili makar ublaži.

Naprotiv, mnogi akteri pomenute neadekvatne primene pravila uključeni su bili u rad, sada već bivše, Radne grupe za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima. Ta grupa proteklih godina nije uspela da uradi doslovno ništa, niti je to mogla takva kakva je bila, zbog čega su predstavnici GONGO organizacija i odstranjeni iz nje.

Odnedavno se u pomenutoj radnoj grupi, zajedno sa predstavnicima vlade, nalaze predstavnici reprezenatativnih novinarskih i medijskih udruženja koji mogu da doprinesu procesu koji se otegao godinama.

Projektno bačko kolo

Serijal tekstova „Milioneri iz konkursnog blata” prikazao je iznutra, objavama faktura, tokova novca i sastava medijskih komisija, da je jedan relativno uzak krug pojedinaca iz GONGO organizacija, u ovom slučaju pretežno na području Bačke i Vojvodine, uspevao da u ogromnoj većini slučajeva prisvoji medijske komisije i direktno utiče na podelu konkursnog kolača, razume se međusobno i u sopstvenu materijalnu korist.

Došlo se do toga da predstavnici GONGO organizacija, poput „ComNet”-a ili Asocijacije radio-televizija Srbije, čiji je osnivač moj sugrađanin Vladan Stefanović, učestvuju u dodeli konkursnog novca upravo Stefanovićevim firmama i njemu bliskim organizacijama. Štaviše, jedan relativno uzak krug ljudi samo je menjao „dresove” u različitim komisijama, dodeljujući međusobno novac i razmenjujući međusobno fakture za istovetne usluge.

Na jednom mestu bi predstavljali Stefanovićev „ComNet”, na drugom Asocijaciju radio-televizija Vojvodine, a na trećem udruženje nazvano Društvo novinara Vojvodine ili neku drugu, sličnu, GONGO organizaciju.

Šveljo kao paradigma

Firma Video kreativa tim, izvesnog Milana Švelja iz Crvenke, osnovana je 8. februara prošle godine. Na konkursima u Subotici, Novom Sadu, Apatinu, Somboru i AP Vojvodini te godine odmah je dobila 6.500.000 dinara.

Na osnovu dokumentacije do koje sam došao zahvaljujući povereniku za informacije od javnog značaja, lako je utvrditi da je Šveljo novac koji je dobijao na konkurisma, a neki su, pritom, bili raspisani pre nego što je on uopšte osnovao svoju firmu, u celosti prebacivao drugim firmama, na pravdajući pritom svoje projekte u celosti.

Subotičani su, tako, Milanu Švelju 2021. godine platili 125.000 dinara po jednom kratkom televizijskom prilogu, od ukupno dvadeset.

Kada sam od Švelja, Vladana Stefanovića i subotičke gradske uprave zatražio te medijske priloge, nisam ih dobio.

Da stvar bude potpuno tragikomična, Stefanovićeva firma „V Production” Švelju je, u okviru njegovog subotičkog projekta, lane naplatila 320.000 dinara za uslugu kostimiranja, maskiranja i šminkanja „izvođača”, što znači da su pomenuti troškovi, inače potpuno nesvojstveni medijskim prilozima, ukupno iznosili 640.000 dinara.

Želeo sam da vidim te Šveljove kratke medijske priloge, od po dva ili tri minuta, koji su, pojedinačno, koštali više od hiljadu evra, kao i našminkane, kostimirane i maskirane novinare i njihove sagovornike, ali mi to, uprkos svemu što sam pokušao, ipak nije pošlo za rukom.

Stefanović i Šveljo nisu odgovorili ni na jedno moje pitanje, a iz subotičke Gradske kuće odgovoreno mi je da da su troškovi kostimiranja i šminkanja u medijskim prilozima u iznosu od 320.000 dinara prihvatljiv izdatak, te da Šveljo, po zakonu, u okviru pravdanja projekta nije bio dužan da dostavi snimke, za koje niko od 120 Subotičana, koje smo anketirali, nikada nije ni čuo.

Šveljo je svojim „podizvođačima“ u okviru svog subotičkog projekta isplatio tačno onoliko novca koliko je dobio iz subotičke gradske kase.

Osmog septembra prošle godine, kada je poplaćao sve fakture Vladanu Stefanoviću (320.000), Mirjani Đerić (780.000), Vanji Đekić (400.000) i Selmi Nikolić (1.000.000), njemu je ostao trošak od 300 dinara, koliko je uplatio na račun Uprave za trezor Ministarstva finansija, da bi mu novo stanje toga dana na pomenutom računu iznosilo 439 dinara.

Do danas je ostalo pitanje kako su uopšte izgledali Šveljovi medijski prilozi, jesu li u njima novinari i njihovi sagovornici zaista bili šminkani, kostimirani i maskirani i da li je Šveljo zaista obezbedio polovinu novca na tom konkursu.

Na koncu, postavlja se i pitanje zbog čega je Milan Šveljo uopšte konkurisao na konkursu u Subotici, ali i drugim opštinama i gradovima, ukoliko je za sve konkursne poslove angažovao „podizvođače” kojima je prebacivao sav dobijeni novac i ko mu je omogućio da odmah nakon osnivanja svoje produkcijske kuće „na lepe” oči, samo tokom 2021. godine, dobije oko 55.000 evra.

Šveljo novac prebacivao i Ognjani Starović

Istovetan scenario iz Subotice, Šveljo je lane primenio u Novom Sadu. Sav novac dobijen na pokrajinskom konkursu raspisanom 4. februara (600.000 dinara), firma Milana Švelja, osnovana 8. februara, prebacila je firmi Ognjane Starović, osnovanoj 8. juna 2021. godine.

Slično je postupio i sa novcem dobijenim na gradskom konkursu u Novom Sadu, u okviru kojeg je od ukupno 700.000 dinara firmi Ognjane Starović, članici Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze“, prebacio 600.000, a ostatak udruženju koje vodi izvesna Vanja Đekić.

Sve fakture koje je firma Ognjane Starović izdala Video kreativa timu Milana Švelja istovetne su, poput jednojajčanih knjigovodstvenih blizanaca, računima koje su Švelju izdavali njegovi ostali klijenti: „VTV Production“ Vladana Stefanovića , Udruženje građana „Ja volim Sombor“, „Media 025“ iz Koluta i „Zoom Media“ iz Odžaka.

Da stvar bude još intrigantnija, Šveljo je u svojim projektima navodio da raspolaže zavidnom televizijskom opremom, uključujući mobilni studio i kvalifikovanim ljudstvom, koje će izneti sve te njegove projekte.

Javnost ne samo da ima pravo, već mora da zna da li je posredi puka slučajnost ili su pomenute fakture štampane na jednom mestu ili iz nekog zajedničkog obrasca.

Milan Šveljo, Vladan Stefanović i Ognjana Starović, uprkos obećanjima da će to učiniti, do danas nisu odgovorili na pitanja koja sam im postavio.

Zajednički imenitelj Šveljovih projekata, u okviru kojih je i ove godine zgrnuo milione konkursnih dinara, jesu mediji Vladana Stefanovića. U orbiti Stefanovićevih organizacija „ComNet” i Asocijacija radio-televizija Srbije nalazi se najznačajniji broj članova medijskih komisija u Bačkoj, koji, kao što sam već naveo, sporadično menjaju dresove nekoliko organizacija, dodeljujući po pravilu novac Stefanovićevim firmama i sa njim povezanim udruženjima.

Istraživanje „Milioneri iz konkursnog blata” pokazalo je da postoije tri nivoa isisavanja novca iz budžeta opština i gradova: prvi nivo je direktno učešće na konkursima u okviru kojih učesnici zapravo kontrolišu sastave komisija; drugi nivo je posredno učešće na konkursima posredstvom bočnih igrača, kao što je pomenuti Milan Šveljo ili neke od organizacija kao što su „Plej”, „Putevi prirode“ i još neke o kojima će biti reči u nastavku ovog teksta; treći nivo je pojavljivanje u ulozi „podizvođača” u projektima koji su odobreni nekome drugom, kao što je bio slučaj sa Stefanoviućevim firmama 2020. gidine u Odžacima, o čemu će takođe ovde ponovo biti reči.

Ovakvu praksu izmene Zakona o javnom informisanju i medijima hitno moraju da saseku, stavljajući javni interes razvoja profesionalne medijske scene ispred koncepta koji konkursna sredstva u gradovima i opštinama tretira kao resurs za organizovano isisavanje projektnog novca.

Javniservis.net, 28. novembar 2022.