Prvi čovek subotičkog porodilišta 27. maja 2020. godine uradio je dva carska reza u ovdašnjoj bolnici. Njegova anamneza i uputna dijagnoza iz subotičke bolnice, do kojih sam, ipak, uspeo da dođem, svedoče da je Radulović simptome slabosti, malaksalosti i bolova u mišićima imao još 25. maja

Branko M. Žujović

Svojevremeno sam pokušao da obavestim javnost da troje lekara i još toliko medicinskih sestara, sa kojima sam neposredno razgovarao, tvrde da je lekar Aleksandar Radulović, načelnik Službe za ginekologiju i akušerstvo u subotičkoj bolnici, 27. maja 2020. godine operisao u vidno bolesnom stanju.

Medicinsko osoblje obratilo mi se smatrajući da lekar ne treba da operiše, čak ni onda kada ima polensku kijavicu, a kamoli kada je vidno bolestan.

Bolnica nikada nije odgovorila na moje imejlove i telefonske pozive u vezi sa ovim tvrdnjama lekara, a nisu odgovorili ni na pitanja o pojavi koronavirusa na Odeljenju ginekologije i akušerstva.

Moj stav do danas je ostao isti: ne postoji način da se prodor virusa bilo gde spreči sa stoprocentnom sigurnošću, ali da javna ustanova mora blagovremeno da obaveštava javnost o onome što se u njoj zaista događa.

Tadašnje rukovodstvo bolnice u mojim novinarskim pitanjima videlo je neku vrstu „pretnje“ po sebe ili „neprijateljskog“, možda čak „političkog“ stava, što je bila potpuna besmislica.

Krajem 2020. godine, kratko pre isteka roka za podnošenje tužbe, Radulović me je tužio Višem sudu u Beogradu, tražeći pozamašnu novčanu odštetu zbog povrede časti i ugleda. Ta parnica još uvek nije okončana.

Radulović je pred sudom priznao da u pomenuto vreme jeste izgledao loše, ali je takvo stanje pripisao umoru od rada. Dodao je da se razboleo tek dan nakon pomenutih operacija koje je izvršio.

Subotička bolnica je, zbog osetljivih pitanja koja sam toj ustanovi postavljao, tada bila potpuno zatvorena za mene. Odgovore iz bolnice u vreme dok je tom ustanovom rukovodio Slobodn Puškar, naprosto, nisam dobijao.

Ni u snu nisam mogao da pomislim da ću ikada biti u prilici da dođem do podataka iz zatvorenog bolničkog sistema HOSPIT, kako bih direktno proverio ono što je Radulović saopštio pred sudom.

Zahvaljujući lekarima koji su mi se obratili, dobio sam priliku da u računarskom sistemu bolnice direktno pročitam i dokumentujem Radulovićevu anamnezu od 5. juna 2020. godine, koju je, na osnovu podataka koje joj je sam Radulović saopštio, napisala dr Milica Veličković, kao i uputnu dijagnozu od 6. juna 2020. godine, koju je napisala dr Larisa Kujundžić.

U Radulovićevoj anamnezi od 5. juna 2020. godine jasno je navedeno da se on razboleo 25. maja te godine, dakle dva dana pre operacija koje je izvršio, i to pojavom slabosti, malaksalosti i bolova u mišićima, što potvrđuje navode mojih izvora iz bolnice.

U uputnoj dijagnozi od 6. juna takođe je navedeno da se Radulović razboleo 25. maja 2020. godine, da je bio u kontaktu sa obolelim od kovida 19 i da mu je treći test na koronavirus bio pozitivan.

Radulović je pred sudom izjavio da je dolazio u subotičku bolnicu. Učinio je to i 28.maja, na dan kada se, kako on tvrdi, razboleo.

Kada sam ga ove nedelje zamolio da se nađemo, kako bi mi pojasnio predočene činjenice u svetlu onoga što je saopštio pred sudom u Beogradu, Radulović je, najpre, pristao da se vidimo, ali je u poslednji čas odgovorio da je bespredmetno da “raspravljamo”.

Po meni, razgovor nije bespredmetan.

Zbog javnog interesa je veoma važno šta o dokumentaciji koja potvrđuje tvrdnje mojih izvora kaže onaj koji me tuži, ali i šta kažu ustanove i institucije.

Lekari sa kojima sam ovim povodom razgovarao kažu da su bolovi u mišićima, koje je Radulović, sudeći prema anamnezi, osetio dva dana pre operacija koje je izvršio, patološko stanje i jasan odraz prisustva bolesti.

Mene zaista ne zanima koja je tačno bolest kod Radulovića bila posredi. Da li je sezonski grip, kovid ili neka treća. To je isključivo njegova stvar. Sporna je činjenica koja se tiče javnog interesa: da je on sudeći prema dokumentaciji u koju sam ostvartio uvid bio bolestan 25, a da je operisao 27. maja.

Za razliku od pre tri, tri i po godine, Radulović sada ipak odgovara na moja pitanja i to je ogroman pomak.

Pomenuo je tom prilikom da sam ja protiv Centra za vantelesnu oplodnju koji on uporno osniva. Pojasnio sam mu da ja nisam protiv osnivanja tog centra, već protiv nezakonito sprovedenih procedura na koje sam ukazao.

“Računa se jedino uspeh”, napisao mi je u odgovoru na moju konstataciju Radulović.

Za razliku od Radulovića, ja ne verujem da se jedino “uspeh” po svaku cenu računa, kao što, sledeći vlastiti razum, ne verujem da poodmakla upala pluća nastaje već „prvog“ dana bolesti.

Prava dijagnoza našeg društva jeste ćutanje zvaničnika koji su sve vreme imali i danas imaju svakodnevni pristup ovim informacijama, a prave se nezainteresovani i nevešti, zato što je mir ustajale, ali dobro isparcelisane močvare jedina vrednost za koju su zainteresovani.