Istinita priča o začetku života, koja to ne bi trebalo da bude

Branko M. Žujović

Relativno mlada žena odlučila je nakon nekoliko godina da rodi drugo dete.

Pre nego što je ostala u drugom, želela je da proveri svoje zdravstveno stanje. Otišla je, zbog toga, kod uglednog lokalnog ginekologa.

U privatnoj klinici saopštila je da ima dodatno, privatno osiguranje, koje pokriva lavovski deo troškova pregleda i još štošta, ukoliko zatreba.

Medicinske sestre na prijavnici su zacvrkutale. Lekar, posle rutinskog pregleda, uz ljubazan osmeh, reče:

“Organ (kaže koji) je, znate, malo, vrlo malo deformisan. Vidim to jasno na ultrazvuku. Iako to, verovatno, neće izazvati probleme, ipak predlažem da vas operišem, kako biste posle bili što opušteniji i lakše zatrudneli. To je doslovno rutinska intervencija koja traje tek koji minut.”

Cena, prava sitnica: hiljadu evra koje će, svejedno, osiguranje pokriti skoro u celosti.

Relativno mlada žena, potom, odlazi kod drugog ginekologa, koji je takođe na glasu.

“Ne kažem da na kraju nećete zatrudneti, ali imate toliko (kaže čega i koliko na čemu), da će to teško ići. Imate za to ovaj lek (kaže koji), od ovog proizvođača (kaže kog).

Nije pomenuo nikakvu deformaciju, ni hirurški zahvat o kom je govorio prvi lekar.

Treći ginekolog predlaže relativno mladoj ženi da istoga časa, doslovno bez ikakve provere i konstatovanog problema, započne proceduru potrebnu za vantelesnu oplodnju.

Ali, avaj…

On u tom trenutku ne zna da relatovno mlada žena nije pala s Marsa.

Raspitavši se, ona dobro zna da treći lekar radi i za privatnu kliniku, nazovimo je, neobavezno, slovom F, kao fantazija, iako ovaj tekst to nije, koja mu plaća debelu proviziju za svakog „započetog“ pacijenta.

Relativno mlada žena, na kraju, odlazi na pregled u drugi, veliki grad, kod četvrtog lekara, kažu, najuglednijeg u zemlji.

Podvrgava se detaljnom pregledu koji obuhvata snimanje najnovijim trodimenzionalnim uređajem poslednje generacije.

Na snimku nema ni traga od deformacije koja bi zahtevala bilo kakvu hiruršku operaciju, niti onoga što joj je drugi ginekolog pobrojao da ima.

Četvrti lekar, onaj iz velikog grada, kaže joj da provincijalni lekari, nažalost, odavno zarađuju na takvim obmanama, naročito zloupotrebljavajući pacijente koji imaju privatno zdravstveno osiguranje.

Od naplaćene sume, otprilike polovinu zadržava privatna bolnica, a približno polovina ide nesavesnom lekaru. Posedovanje privatnog zdravstvenog osiguranja dodatno nas čini potencijalnim plenom medicinskih predatora.

Rekao je relativno mladoj ženi da ipak ne brine, da se mane operacije, uzimanja bilo kakvog leka i naročito po svemu nezakonitog započinjanja procedure za vantelesnu oplodnju, ali i da se ničemu u našem zdravstvenom sistemu više ne čudi.

„Hipokrat je mrtav, živeo Hipokrat“, rekao je delotvorno pesimistično.

Budući da je u prilici da to sebi priušti, relativno mlada žena, koja je u međuvremenu ipak zatrudnela, odabrala je, po pouzdanoj privatnoj preporuci, lekara u Beogradu da joj vodi trudnoću.

Prvi problem sa ovom pričom je to što je ona istinita.

Relativno mlada žena ispravno je zaključila da bi navođenjem imena i isterivanjem pravde završila na suđenju koje se po nju u celini ne bi dobro završilo.

Drugi problem sa ovom pričom je to što ne može svaka trudnica iz takozvane unutrašnjosti sebi da priušti lekara u Beogradu ili nekom drugom velikom gradu, koji bi joj pružio čestitu lekarsku uslugu i na kraju učinio da se u zdravstvenom smislu oseća sigurno.

Svrha lečenja u našoj epohi odavno nije izlečenje pacijenta, nego zarada.

Treći problem sa ovom pričom je što o ovakvim slučajevima niko ne govori i što politička klasa, ona na vlasti i ona u opoziciji – podjednako, uopšte ne nudi nikakva praktična i sistemska, već samo besmislena kadrovska rešenja u zdravstvu.

Evo, uskoro će lokalni izbori.

Dobro, zdravstvo je samo delimično lokalna tema, ali je veoma važno da građani političkim akterima, jednog dana, jasno artikulišu svoja očekivanja od zdravstvenog sistema kojim će sutra ovi da upravljaju.

Mi o tome ne znamo ništa, niti će iko iz klase političara govoriti o konkretnim koracima upravljanja bilo kojim javnim sistemom.

Neprekidno ćemo slušati dnevnopolitičke čarke i svađe. Davićemo se u ostrašćenim stranačkim saopštenjima. U intermecu tog malog prljavog porodičnog rata za vlast, čiji su se protagonisti do sada stranački reinkarnirali više puta, besmisleno će nam reprizirati sada već okoštalu priču o demografskoj obnovi i potrebi da nas bude više.

Jednačina je u predočenom slučaju jasna: biće nas više onda kada Hipokratovim ubicama platimo nepotrebnu operaciju, nepotrebni lek i nepotrebnu proceduru započinjanja procesa vantelesne oplodnje.

To je klasičan reket na ljubav i život koji polako stiče pravo građanstva.

Bijelodugmetovski rečeno: sve će to, mila moja, pokriti osiguranje, nemoral i keš.

P. S.

Iz razloga obzirnosti, napominjem da ovaj tekst nema nikakve veze sa lekarom Aleksandrom Radulovićem koji me je tužio Višem sudu u Beogradu zbog toga što sam, na osnovu svedočenja njegovih kolega i potom pribavljene dokumentacije iz bolničkog računarskog sistema, upozorio javnost da je svojevremeno operisao bolestan, budući da parnica pred pomenutim sudom i dalje traje.