Tramp u Ulici braće Radić
Ni vlast ni opozicija, nažalost, programski ništa ne nude Subotičanima
Branko M. Žujović
Američka duboka država protiv Donalda Trampa povela je 91 krivični postupak, u rasponu od poslovnih prevara, falsifikovanja i zloupotreba povezanih sa seksualnim aferama, do uklanjanja dokumentacije, zadržavanja informacija i navodne izborne krađe.
Pravo je čudo kako kompromitujući detalji, bili verodostojni ili ne, naglo isplivaju uoči izbora, kada se pokaže da predsednički kandidat, koji bi da menja američki sistem spolja i iznutra, trenutno uživa veću popularnost od protivkandidata, naročito u pet od šest američkih saveznih država koje se, zbog složenog izbornog sistema koji obuhvata elektorske glasove, smatraju ključnim (Mičigen, Nevada, Arizona, Pensilvanija, Džordžija i Trampu u ovom trenutku ne baš naklonjeni Viskonsin).
Tramp je, pritom, suočen sa mogućnošću da u više saveznih američkih država, jednostavno, bude uklonjen sa tamošnjih izbornih listi, a uoči predstojećih predsedničkih izbora u SAD platio je nekoliko stotina miliona dolara različitih novčanih kazni.
Kako ovaj uvod ne bi postao trampocentričan, pomenuću, takođe svež, primer nasilnog ukidanja radijske emisije bivšeg gradonačelnika Njujorka, Rudija Đulijanija, sa radio-stanice “WABC”, po direktnom nalogu njenog vlasnika, milijardera Džona Kacimatidisa.
Đulijani je u svojoj emisiji hteo da govori o navodnim prevarama na predsedničkim izborima 2020. godine, što se Kacimatidisu nimalo nije dopalo.
Da stvar bude zanimljivija, Đulijani je krivično gonjen u Džordžiji i Arizoni zbog zalaganja da rezultati predsedničkih izbora 2020. godine budu poništeni. Sud u Džordžiji je pronašao dve osobe povezane sa izborima 2020. godine, za koje je utvrdio da im Đulijani, zbog navodne klevete, duguje 148 miliona dolara.
Sjedinjene Američke Države obezbeđuju manje-više pristojne predizborne uslove, sve dok se politička utakmica vodi u zadatom interesnom i vrednosnom okviru njihove u suštini plutokratske elite, koja nije uvek vidljiva na institucionalnom radaru.
Taj okvir značajno je promenjen tokom devedesetih godina prošlog veka, pa za ovde pomenutog Trampa, koji SAD, uslovno rečeno, želi da vrati na fabrička podešavanja, ne važe baš isti predizborni uslovi kao za podobne učesnike predsedničke izborne trke.
Kada su Trampove pristalice organizovale proteste ispred zgrade Kongresa, zbog navodne izborne krađe, te demonstracije su proglašene za napad na ovu državnu instituciju.
Si-En-En tada nije uživo prenosio izjave demonstranta i javnih ličnosti koje su pozivale građane na protest.
Gašenjem njegovih profila zbog protesta na Kapitol hilu, Tramp je odstranjen sa društvenih mreža koje su mu ranije omogućile da trijumfuje na predsedničkim izborima.
Tramp je, ne zaboravimo to, prvi mandat u Beloj kući osvojio zahvaljujući upornom plasiranju svog programa na “Tviteru”, a ne u “mejnstrim” medijima koji mu nikada nisu bili naklonjeni.
Duboka država u SAD, naprosto, više nije želela da ponovi grešku i ostavi Trampu mogućnost da se građanima uopšte obraća posredstvom „Tvitera“.
To se na kraju pokazalo kao Pirova pobeda duboke države.
„Tviter“ je u međuvremenu promenio vlasnika i postao mreža „Iks“, a Tramp je, četiri godine kasnije, ponovo favorit za ulazak u Belu kuću.
Trampov i Đulijanijev primer ubedljivo svedoči da nigde na svetu, pa ni u zemlji koja tvrdi da je dom moderne demokratije, nažalost, ne postoji vesela politička Dembelija u kojoj vlada zagarantovano večno proleće u nadmetanju za političku moć.
To je činjenica koja ne pravda loše izborne uslove bilo gde, pa ni u Srbiji, ali je činjenica.
Besmisleno je u 21. veku, stoleću brojnih društvenih mreža, kukati kako nemate pristup glasačima, jer vas ignorišu klasični mediji odani onoj drugoj strani, naročito ako ste te iste medije u lokalnim sredinama sami stvorili, a vaši naslednici na vlasti vam samo pokazali dokle daleko servilnost tih medija može da ode.
Za razliku od opozicije u Subotici, Tramp je neprekidno i uporno saopštavao detalje svog živopisnog, često urnebesnog programa, i jasno Amerikancima poručivao šta želi konkretno da uradi.
Tu dolazimo do suštine.
Približavamo se još jednim lokalnim izborima, čiji su zajednički imenitelji izostanak političkih programa i stoga bilo kakve vizije razvoja Subotice, emocionalno i kulturošloški motivisano opredeljivanje protiv “druge strane” i na nacionalnom nivou dominantno prepucavanje u vezi sa izbornim uslovima nametnutim i razvlačenim kao centralna tema samih izbora, što je, na prvi pogled paradoksalno, zapravo išlo u korist vlastima.
Niko više ne govori šta će tačno uraditi sutra, šta prekosutra, šta za godinu, a šta za četiri godine svog pretpostavljenog mandata, ni ko će sve to sprovesti, iako je zapravo to u Subotici ključna stvar.
Ukoliko na trenutak zanemarimo velike državne i međunarodne projekte, koji su silom geografskih prilika uticali na urbanu konfiguraciju Subotice, lokalna vlast ima slabo čime da se pohvali kada je programska vizija razvoja grada posredi, osim ukoliko haotiku investitorskog urbanizma ne proglasimo za značajan domet upravljanja gradom.
Govorilo se stihijski tokom protekle četiri godine o rekonstrukciji bolnice za koju se tvrdilo da će biti “mini klinički centar”, o obnovi fasada u centru grada, o Prvoj kasarni, o Domu zdravlja u naselju Prozivka, o kompletnoj obnovi “flote” (čuj, flote!) Subotica-transa, pa o privatno-javnom partnerstvu u subotičkom javnom prevozu, da bi Subotica-trans kao tema uoči ovih izbora naprosto bio obrisan.
Aferu “Starter”, u kojoj se gradonačelnik teško osramotio, da više ne pominjem, kao ni zaboravljeno imenovanje osobe protiv koje je vođen krivični postupak, a koja je, na kraju, i osuđena u tom postupku, za vršioca dužnosti direktora visokoškolske ustanove i slične nerazumljive poteze lokalne vlasti.
Akva-park i zgrada Narodnog pozorišta, uprkos obećanjima, nisu puno ostali nezavršeni, a broj posetilaca akva-parka ostaje strogo čuvana tajna.
Čovek bi pomislio da će opozicija sve to spremno dočekati, ali je ona, sa izuzetkom Miroslava Milojevića, uglavnom prespavala protekle četiri godine.
Oglašavala se sporadično, pišući pretežno patetična saopštenja za javnost, da bi, svega nekoliko nedelja uoči izbora, svako sebi pokušao da priušti koalicione partnere sa kojima ima šansu da pribavi potpise, kandiduje se i „uđe“ u gradsku skupštinu.
Niko ni u opozicionim redovima do danas, a do izbora je još oko dve nedelje, nije Subotičanima prikazao svoj program, niti je, poput Trampa, ikada makar pokušao da saopšti šta tačno namerava da učini ukoliko osvoji vlast u gradu.
Uza sve poštovanje prema Neli Tonković, politička stvarnost grada ne menja se frazama o povratku pristojnosti i osmeha na lica. To dolazi kao rezultat pokretanja jednog akcionog renesansnog procesa, ukoliko je taj proces zaista akcioni i renesansni, a ne kao politički kič u predizbornom prologu.
Na izbore se, u slučaju subotičke opozicije, izlazi jasnim diskontinuitetom sa starom politikom Demokratske stranke koja je prva ubrala i politički zalivala pelcer kumovske loze koji se, potom, primio najbolje od svih i uspuzao uz Gradsku kuću, odakle ga trenutno jedino njegova sadašnja stranka može iščupati.
Kada koalicija “Biram Suboticu” zatraži promenu skandaloznog urbanističkog plana u Ulici braće Radić, na primer, i kada iznese konkretan plan korenitih promena, kojima će, umesto hipotetičke subotičke pristojnosti i osmeha, odlučno vraćati stranačko-investitorski divlji zapad poznaniju javnog interesa, poverovaću da Nela Tonković, kao ličnost iz Demokratske stranke koja sve može da nas pogleda u oči, u svojoj koaliciji ima ključni politički uticaj, veći od potencijalnog uticaja Danijela Kovačića, obojice Dulića, Bore Novakovića i ostalih starih igrača koji vrebaju iz senke njene izborne liste.
Voleo bi da me bilo ko, iz lokalne vlasti ili opozicije, razuveri i predstavi svoj konkretni program sa timom koji će ga sprovesti u delo, premda sam skloniji da poverujem da je izvesnije da ću danas u Ulici braće Radić pre sresti Donalda Trampa. Voleo bih da grešim.
Related News
Engleski otac i promocija grada
Sjajno je što neko omogućio da Subotica bude “uvrštena” među najprivlačnija odredišta prema kriterijumu secesijskogPročitaj više
Spolja sindikalni gladac, iznutra konkursni jadac
Nismo obavešteni dokle je stigao rad SINOS-a sa vlasnikom Televizije Subotica na kolektivnom ugovoru zaPročitaj više
Zapažanja novinara nisu loša, uz opasku da je bilo još opozicionih odbornika koji su tokom svog mandata u kontinuitetu učestvovali u diskusijama. Jedan od njih je na primer, dr Jelica Santrač ispred Nove Demokratske stranke Srbije koja je jedina javno zatražila ostavku gradonačelnika!