Sjajno je što neko omogućio da Subotica bude “uvrštena” među najprivlačnija odredišta prema kriterijumu secesijskog arhitektonskog nasleđa, ali bi, kao i u slučaju rang-listi “Fajnenšel tajmsa”, bilo dobro da znamo da li je ta vrsta promocije plaćena novcem iz gradske ili neke druge javne kase i koliki prihod od turizma se od toga očekuje

Branko M. Žujović

Pretpostavljam da se poneko seća famoznih rang-listi “Fajnenšel tajmsa”, tačnije komercijalnog izdanja tog lista nazvanog “FDI intelidžens”.

Subotica se od 2000. godine naovamo više puta našla u “izboru” pomenutog komercijalnog izdanja, kao jedan od evropskih “gradova budućnosti”.

Poslednji put, naš grad je zauzeo šesto mesto na pomenutoj listi u konkurenciji malih gradova, prema kriterijumu efikasnosti troškova.

Kada se pre pet godina Subotica sa svojom privrednom zonom našla na jednoj od rang-listi „FDI intelidžensa“, razmenio sam nekoliko imejlova sa Kortni Fingar, tadašnjom urednicom portala Fdiintelligence.com.

Pokazalo se, baš kako se i naziralo, da je posredi komercijalni aranžman, a ne spontani izbor nekog samostalnog žirija.

Kortni Fingar mi je napisala da je cenovnik njihovih usluga javan, ali da izdanje na čijem je čelu nema obavezu da deli informacije u vezi sa privatnim ugovorima sa svojim klijentima. Zapadnim zemljama i medijima zaista se ne može zameriti ta vrsta spoljne otvorenosti koja nažalost seni suštinu: „FDI intelidžens“ nije krio da naplaćuje svoje usluge.

U nastavku svog imejla, Kortni Fingar mi je prenela poruku Angusa Kušlija, direktora specijalnih izdanja kompanije „Fajnenšel tajms LTD“.

Dobrti stari Angus saopštio mi je da je štampani dodatak, u okviru kog su objavljene rang-liste evropskih gradova i regiona budućnosti, podržalo nekoliko srpskih organizacija, ali da je taj dodatak, uprkos toj činjenici, nezavisno napisan, proizveden i distribuiran od strane “FDI intelidžensa” kao dela kompanije “Fajnenšel tajms LTD”.

Angus je to otipkao, verovatno ne trepnuvši.

Ukratko, neki grad ili organizacija, direktno ili preko posrednika, zakupi prostor u specijalnim izdanjima “FDI intelidžensa”, pod maskirovkom “Fajnenšel tajmsa”, a onda se pomenuto komercijalno izdanje svom klijentu revanšira uvrštavanjem odabranih gradova na neku od brojnih lista tobožnjih evropskih „gradova budućnosti“.

Ova vrsta komercijalnih aranžmana, principijelno nespojiva sa osnovnom zapadnjačkom idejom tržišta, nadmetanja i fer konkurencije, na prvi pogled je namenjena investitorima koji treba da zagrizu taj medijski mamac.

Ozbiljni igrači na evropskim i svetskim tržištima, međutim, odlično znaju o čemu se tu radi i za takve liste ne daju ni pet para, dok se na licu mesta, posredstvom autentičnih kanala, ne uvere kako stvari zaista stoje.

Posredi je način na koji lokalna politička klasa komunicira sa svojim i potencijalnim biračima. Zbog toga je domaći medijski eho ovih rang-listi veoma važan.

Politička klasa kao trbuhozbnorac tobožnjeg „Fajnenšel tajmsa“ svojim biračima poručuje da, u stvari, sjajno obavlja svoj posao i da tu „činjenicu“ beli svet i te kako primećuje, vrednuje i konstatuje, a kud ćete više belog sveta od Evrope i statusa evropskog „grada budućnosti“.

Kakva korupcija, kakvo kršenje zakona, kakvo ćutanje tužilaštva, kakav primitivizam gradskih otaca, kakvi bakrači, kada taj beli svet, ovoga puta u vidu komercijalne inkarnacije „Fajnenšel tajmsa“, Suboticu „vidi“ kao perspektivni evropski raj.

Levo od Gradske kuće med, desno mleko, a krovovi samo što ne pucaju pod pečenim ševama.

Kada zakupljuju stranice na „FDI intelidžensu“, u zamenu za pomenute plasmene na listama evropskih „gradova budućnosti“, političari pretpostavljaju da njihovi birači ne čitaju stranu štampu.

Tako dolazimo do ozbiljnog paradoksa, barem u slučaju „Fajnenšel tajmsa“, alijas „FDI intelidžensa“.

Dok je pomenuto komercijalno izdanje „Fajnenšel tajmsa“ šakom i kapom srpskim opštinama i gradovima delilo plaćene plasmane na listama evropskih „gradova budućnosti“, sam list „Fajnenšel tajms“ izveštavao je potpuno drugačije.

Baš nekako u vreme kada se Subotica poslednji put našla na pomenutoj listi evropskih „gradova budućnosti“, novine “Fajnenšel tajms”, koje u ovoj trgovini akterima pozajmljuju ugled i kredibilitet, objavile su da je Srbija eklatantan primer kandidata koji ne ispunjava uslove za članstvo u Evropskoj uniji, pored ostalog, po pitanju ekonomskih standarda.

Sličnu situaciju imamo i sada.

Mediji su prilično lakoverno pre koji dan izvestili kako se Subotica našla na šestom mestu liste najprivlačnijih art nuvo gradova, u „izboru“ portala Europeanbestdestinations.com.

Prostim uvidom u pošteno naznačene uslove ove vrste promocije na pomenutom sajtu, lako je utvrditi da Europeanbestdestinations.com, koji zaista jeste jedan od najposećenijih turističkih portala u Evropi, zapravo, naplaćuje svoje usluge.

Sjajno je što je neko omogućio da Subotica bude “uvrštena” među najprivlačnija odredišta u pomenutoj kategoriji, premda mi često preterujemo definišući sebe kao grad prebogate secesijske arhitekture, ne potcenjujući nespornu arhitektonsku vrednost nekih objekata, ali bi, kao i u slučaju rang-listi “Fajnenšel tajmsa”, trebalo da budemo obavešteni da li je ta vrsta očigledne komercijalne reklame plaćena novcem iz gradske ili neke druge javne kase i koliki prihod od turizma se od tog ulaganja očekuje.

Kada bi neko ovde upotrebio reči starog dobrog Angusa, da plaćeni zakup medijskog prostora u izdanju njegovog lista nema nikakve veze sa rang-listama u tom istom izdanju, nakon što se ta veza utvrdi priznanjem Angusove urednice, bio bi horski ismejan u mnogim ovdašnjim medijima.

Ali, sa Angusom to nije bio slučaj.

Da ne parafraziram sada naširoko Branislava Nušića i njegovu Živku ministarku, već samo da pomenem: nije to naš otac, pa da ga psuje ko stigne, nego je to engleski otac!