Ukoliko se pokaže da je zaista posredi jedan od skupocenih satova marke „Chopard“, to će značiti da je otkucalo vreme za ostavku Stevana Bakića i njegov prevremeni odlazak iz Gradske kuće

Branko M. Žujović

Luj Ulis Šopar imao je svega 24 godine, kada je 1860. u Ženevi osnovao radionicu za proizvodnju satova.

Imajući u vidu iskustvo svog oca, koji je pravio mehanizme za satove, mladi Šopar je poželeo da ima vlastitu radionicu u kojoj bi proizvodio kompletne satove.

Preprodavci su, naime, tih godina kupovali mehanizme od majstora i ugrađivali ih u kutije, tako da su zarađivali znatno više od zanatlija, poput Luj Ulisovog oca, koji su pravili „samo“ mehanizme.

Šopar je bio neka vrsta genija. Počeo je sa ručnim satovima.

Njegovi satovi do početka 20. stoleća preplavili su centralnoevropske zemlje i Holandiju, a svoje mesto pronašli su i na dvoru ruskog cara Nikolaja Drugog.

Šoparov brend, doslovno „Chopard“, 1963. godine kupio je Karl Šeufele koji je započeo proizvodnju serija luksuznih i prilično skupih satova, zadržavši stari, zanatski naziv brenda.

Serija „Happy Diamonds“, u okviru brenda „Chopard“, osvojila je srca bogataša jer je ugrađenim dijamantima omogućavala da „plešu“ po satu, dok se sat klati na ruci.

U petak smo sat veoma nalik „Chopard“-u videli na ruci gradonačelnika Stevana Bakića, tokom konferencije za medije koju je držao u Gradskoj kući, blamirajući se drugi put za svega nekoliko dana.

Od njegovog kabineta zatražio sam da mi, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostavi zvaničnu informaciju o vrsti sata koji je gradonačelnik u petak nosio na ruci.

Ukoliko se pokaže da je zaista posredi jedan od skupocenih satova marke „Chopard“, čije se cene mere u desetinama hiljada evra, to će značiti da je otkucalo vreme za ostavku Stevana Bakića i njegov prevremeni odlazak iz Gradske kuće.

Ne zbog protesta koji su u toku, njih uopšte ne uzimam u razmatranje jer u njima ne učestvujem, već zbog toga što bi gradonačelnik Subotice, ukoliko zaista poseduje luksuzni sat marke „Chopard“, to Subotičanima trebalo da objasni, uz ostavku i ljubazno izvinjenje.

Za tako nešto gradskoj skupštini uopšte ne bi bila neophodna opozicija.

Od svih evropskih gradonačelnika, najveći ljubitelj luksuznih satova u moderno doba bio je Žan Klod Gaudin, višegodišnji gradonačelnik Marseja. Luksuzni satovi bili su njegova velika strast.

Francuzi Gaudina danas pamte po luksuznim satovima, jezivoj korupciji u oblasti zapošljavanja i izgradnje, kao i drugim brojnim aferama.

Čovek bi pomislio da bi trebalo da nam bude drago zato što postoji vrlo veika mogućnost da nam se gradonačelnik, ako ništa drugo a ono makar po kriterijumu luksuznih satova, otisnuo u beli svet i našao u vrlo visokom, pritom horološki blaziranom društvu.

Baraku Obami je, navodno, američka tajna služba poklonila jedan dobar „Jorg Gray 6500 Chronograph“ koji je ovaj u kolekciji svojih luksuznih satova najviše voleo.

Vladimir Putin, sudeći prema medijskim napisima, preferira ruske koji su zaista sjajni, ali i luksuzne satove „Patek Philippe“ i „A. Lange & Sohne“.

Na kraju, stari dobri Donald Tramp uživa u satovima „Patek Philippe“ i „Vacheron Constantin“.

Utoliko pre, biću sa jedne strane razočaran ukoliko gradonačelnik, u svoju odbranu, saopšti da je u petak na ruci imao jeftinu kopiju.

Još više ću, sa druge strane, biti razočaran ukoliko se pokaže da gradonačelnik, koliko do juče državni službenik, bivši carinik i jedan od direktora Elektrovojvodine, zaista poseduje ozbiljnu kolekciju skupih satova.

Ali, to više ne bi bilo pitanje samo za Subotičane, i samo za politiku.