Nakon ćutanja na olako izrečene političke laži o gradskom zlatnom dobu, zakonomerno dolazi zlatni tuš, ovoga puta i povrh svega hladan

Branko M. Žujović

Da je uoči prošlih izbora gradonačelnik pošteno saopštio da će Subotica-trans skončati u jednom neslavno priređenom postupku uvođenja privatno-javnog partnerstva, teško da bi njegova sadašnja stranka u Subotci ostvarila dobar izborni rezultat.

Naprotiv, gradonačelnik je obećavao obnavljanje voznog parka i bolje sutra tog javnog preduzeća, a radio nešto sasvim suprotno.

Pokazalo se, po ko zna koji put, da je u političkom šinjelu predsednika države bez posledica bilo moguće prošvercovati svašta lukrativno i to o trošku Subotičana.

Ne znam da li u centrali Srpske napredne stranke Stevana Bakića i dalje „knjiže“ na strani kadrovskog dobitka, ali je danas više nego jasno da je on upravo u kadrovskom i vrednosnom smislu ozbiljan problem te stranke.

Laž, naime, ostaje laž, čak i kada je svedemo na političku manipulaciju. Pritom, niko nije uspeo da za potrebe tekućeg protesta mobiliše toliko Subotičana, kao Stevan Bakić, svojim primitivizmom i bahatošću.

Njegov skupoceni sat možda nam najbolje pokazuje koliko je sati u Subotici.

Ono što je, ipak, najjadnije od svega toga, a pritom aktuelizuje pitanje uloge uspavanih subotičkih sindikata, naročito ono „najvećeg“ i „najuticajnijeg“ u gradu, koji tako gromoglasno ćuti sada već decenijama, jeste sindikalna tragikomedija zakasnelog štrajka u međuvremenu dobrano provozanih vozača Subotica-transa.

Prema slovu koncesionog akta, novi operater subotičkog gradskog i prigradskog prevoza trebalo bi da preuzme 158 zaposlenih, dok bi ostali, kako stvari stoje, trebalo da budu zbrinuti diljem lokalnog javnog sektora, ukoliko tako nešto u jeku protesta uopšt ebude bilo moguće.

Neke procene ukazuju da bi privatnik iz Obrenovca mogao da preuzme znatno više zaposlenih od pomenutih 158, neki kažu i preko 200, nakon čega mu ostaju odrešene ruke da u svojoj privatnoj firmi, tokom narednih meseci, uspostavi red koji će mu omogućiti najpre optimizaciju, a potom verovatno i maksimalizaciju dobiti.

Srbija je puna vozača sa Šri Lanke i sličnih zemalja, pa su se vozači Subotica-transa u zaustavnom vremenu političke tragedije vlastitog preduzeća dosetili da je đavo odneo šalu i rešili da najave neku vrstu štrajka.

Ćutali su zajedno sa svojim de fakto nepostojećim sindikatom pre dve godine, kada se ispostavilo da je ona čuvena cedulja, poslata gradonačelniku sa rukom ispisanom sugestijom da je uvođenje privatno-javnog partnerstva, odnosno privatizacija javnog prevoza u gradu, tobože najbolje rešenje za Subotičane, znatno pre nego što je Saobraćajni fakultet iz Beograda utvrdio bilo šta u vezi sa stanjem prevoza u gradu.

Ćutali su tokom sramne afere „Starter“, u okviru koje je gradonačelnik pokazao svoje pravo lice, smatrajući da valjda neka strana obaveštajna služba „bespotrebno“ podiže larmu u Subotica-transu.

Ćutali su i kada im je, na pravdi Boga, naprasno preminuo oklevetani kolega Ante Ivić, jedan od retkih koji je u Subotica-transu imao hrabrosti da se pobuni protiv očigledne krađe.

Ćutali su, tada valjda već u neverici, i onda kada je postalo jasno da će Subotica-trans, uprkos Bakićevoj datoj reči, biti izbrisan iz gradske istorije.

Ćutali su i kada je trebalo postaviti sijaset pitanja u vezi sa privatno-javnim partnerstvom.

Pobunili su se, tobože i prekasno, tek toliko da kod kuće slažu svoje žene i decu da su ipak nešto preduzeli, a njihov štrajk, ukoliko i bude organizovan u bilo kojoj formi, Bakić neće pripisati posledicama svojih političkih laži, već tekućim protestima i verovatno delovanju neke od stranih obaveštajnih službi.

Ipak, najava kakvog-takvog štrajka požurila je direktora Trans-juga da u utorak pohita u Subotica-trans, ali će mu vozači pitanja postavljati preko dvojice odabranih, a ne direktno.

Cinik bi rekao da nakon tolikog ćutanja, dok su se pričale jeftine bajke o zlatnom dobu preduzeća, neminovno dolazi zlatni tuš, ali ovoga puta i povrh svega hladan, da hladniji ne može da bude.

P. S.

U konačnu verziju nacrta ugovora sa novim prevoznikom dodat je član 26, stav 1, koji propisuje da najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora privatni partner u potpunosti treba da preuzme obavljanje prevoza putnika. Taj rok nije unet u takozvani model ugovora, od kog konačni nacrt ugovora ne bi smeo da se razlikuje.