admin
Markova crkva i Sretenovića vodenica
Ovaj potpuno skriveni kutak Srbije (koordinate na „Guglovoj“ mapi: 44.326637, 20.087987) vredi obići zbog stare crkve posvećene Svetom Dimitriju iz XV veka, u čijoj je kupoli sačuvan deo freskopisa i Sretenovića vodenica koju vekovima čuva familija poreklom iz obližnjeg sela Vračevića, čiji je predak, pop Sreten, vodenicu otkupio od Turaka. Sretenovići su do danas sačuvali tapiju na vodenicu, ispisanu na osmanskom jeziku koji je poečtkom XIX veka bio administrativnijezik turske uprave. Tomislav Sretenović, moj dragi poznanik, danas na poljima oko vodenice uzgaja stare sorte kukuruza i ostalih kultura na potpunoPročitaj više
Ekonomski pojas duž Puta svile i pomorski put svile za XXI vek – retrospektiva
U srpskoj nauci i javnosti poznat je donekle karavanski Put svile, koji je u prošlosti povezivao Sijan, jednu od kineskih prestonica, sa Evropom i Rusijom, centralnom Azijom i Bliskim istokom. Ova drevna evroazijska magistrala razmene robe, usluga i znanja, kao i njen nesporan uticaj na Balkan, još uvek nisu dovoljno istraženi, premda osvežena ideja o Putu svile postaje možda najznačajnija perspektiva razvoja privrede u svetu, a time i par excellence geopolitičko pitanje XXI veka. Ideju o privrednom oživljavanju Puta svile predstavio je kineski predsednik Si Đinping, septembra 2013. godine, tokom posete Kazahstanu.Pročitaj više
Kom zavičajnom udruženju pripada nasleđe Jovana Pačua?
Baja Mali Knindža godinama peva u Tehničkoj školi, a značajni jubilej velikog kompozitora i pijaniste, rođenog u Aleksandrovu, olako propuštamo. Učeći od Bedžiha Smetane, nastupajući po salonima XIX veka i komponujući, Paču je za Srpstvo učinio više nego svi subotički političari za poslednjih pola veka Branko M. Žujović Proteklog vikenda navršilo se 120 godina od smrti Jovana Pačua, za naše lokalne prilike velikog kompozitora i pijaniste, rođenog u Aleksandrovu 1847. godine. Grad je ostao potpuno nem u vezi sa ovim značajnim jubilejom. U gradu tim povodom nije odsvirana nijedna nota,Pročitaj više
Vlaga steže subotičke vrtiće
Video zapis priloga dostupan je na portalu Nove S: https://nova.rs/emisije/vlaga-steze-suboticke-vrtice/ Zaraza crvićima u nekim beogradskim vrtićima samo su deo problema sa kojima se suočavaju u predškolskim ustanovama. Nehigijenski uslovi zbog oronulih objekata često su uzrok infekcije među mališanima. U subotičkom vrtiću “Mandarina“ deca borave okružena vlagom i buđi.
Moderna Turska su klinci koji pikaju fudbal u dvorištu džamije (ČITANjE ISTANBULA PO KONSTANTINOPOLjU )
Turci su se skućili u Carigradu. Od Istočnih Romeja naučili su da podižu zadužbine i valjano trguju. Stoga današnji Istanbul i Erdoganovu eru, čak i kada ovaj izgubi lokalne izbore, treba čitati najpre po ključu Konstantinopolja, u meri u kojoj je ovaj grad menjao Turke i njihovu nomadsku kulturu, čineći je danas urbanom i neodoljivom Branko M. Žujović Išetao je pred nas na pustoj kaldrmisanoj strmini Fanara, pravo iz nenapisanog romana Meše Selimovića. Riđa brada, skoro plamena kosa, fes. Smeran svetleći pogled i spokojne bele šake, sklopljene iznad pojasa. BrojanicaPročitaj više
RAŠKO RADOVIĆ: Govorili su o ekonomiji umesto o ljudima!
Bolna istina je da je ukupan broj umrlih u Kini tokom trajanja epidemije, čak i posle revizije, jednak prosečnom broju umrlih u Americi u samo dva dana, kaže naš sagovornik iz Pekinga, psihijatar – erudita svetskog formata i jedna od najmarkantnijih figura srpskog rasejanja na Dalekom istoku Branko M. Žujović Dvoje državljane po imenu Raško Radović Srbija je po svetu razvejala na zanimljiv način. Jedan je paroh čuvene crkve Svetog Spiridona u Trstu, a drugi je naš sagovornik iz Pekinga kog je autor ovih redova ranije nazvao najmarkantnijom figurom srpskogPročitaj više
Na krilima zmaja – gde bi sve Kina mogla da gradi pruge za vozove velikih brzina?
Još pre oko četvrt veka, Srbijom su jurili superbrzi, moderni vozovi. Doduše, njihov tehnološki razmah bio je politički ograničen, pa su se, umesto prugama, zaletali isključivo TV talasima i ekranima televizora. Umesto putnika, vozali su gledaoce najdalje do biračkog mesta. Oni koji imaju dovoljno godina sećaju se tih (danas bismo rekli amaterski pripremljenih) televizijskih spotova po kojima su jurcale narandžaste „te-že-ve“ kompozicije, najavljujući nikada ostvarenu renesansu srpskog železničkog saobraćaja, pod plaštom zaboravljenog zajma za privredni preporod. Pa ipak, uoči Samita premijera Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu,Pročitaj više
NANĐING: KAPI VELIKE UČIONICE ČOVEČANSTVA
Memorijalni centar u Nanđingu čuva uspomenu na oko trista hiljada nedužnih žrtava japanske agresije onako kako bi to trebalo da čini svaka nacija, koja se našla na udaru zla. Monumentalno, moderno i istrajno Branko M. Žujović Svakih dvanaest sekundi, u Memorijalnom centru u Nanđingu jedna kap otisne se iz istorije i gromko kapne u sadašnjost, da bi podsetila na možda najmasovniji zločin u ljudskoj istoriji. Simbolika je efektna. Potpomognute moćnim razglasom, kapi opominju da je od sredine decembra 1937. do prvih dana januara 1938. godine, svakih dvanaest sekundi u NanđinguPročitaj više
Kinezi sve više uče srpski jezik!
Na Dalekom istoku raste interesovanje za naše pismo; U Pekingu, umesto na četiri, upisuju na dve godine, u Guangdžuu planiran upis brucoša svake godine Specijalno za „Novosti“, Peking UPOREDO sa širenjem obima saradnje između Srbije i Kine, raste potreba za govornicima srpskog, odnosno kineskog jezika. Kina je stoga intenzivirala aktivnosti na katedri srpskog jezika Univerziteta za strane jezike u Pekingu, gde od ove akademske godine teče upis novih studenata svake dve umesto svake četiri godine, što je bio slučaj do sada. Na univerzitetu u Guangdžouu situacija je još zanimljivija, poštoPročitaj više