Direktor u Tavankutu novinaru Todoru Đuriću kratko je odbrusio: „Nećemo toliko da se trudimo, kad možemo sve da prodamo i ovde!“. Branko M. Žujović U proleće 2004. godine kolega Todor Đurić (1934 – 2009), tada sekretar Društva novinara Vojvodine, ispričao mi je da je legendarni predsednik Italije Alesandro Pertini, kao aperitiv, voleo da pije rakije iz Tavankuta. Evo Đurićevog dragocenog svedočanstva: „Sa mojim tadašnjim zamenikom, Miodragom Mišom Vujovićem, urednikom u novosadskom „Dnevniku“ i profesorom italijanskog jezika, bio sam, kao urednik izdavačke delatnosti u jednoj od najvećih izdavačkih kuća u „onoj“ Jugoslaviji, na Sajmu knjiga uPročitaj više

„Jugo 45“ razvijen u subotičkom “Severu” opremljen je bio „Krušikovom“ baterijom i razvijao je brzinu od 90 kilometara na čas. Iza mr Jovana Radakovića i projekta na čijem čelu je bio nije imao ko da stane, ili to nije želeo. Iza Elona Maska i njegovih partnera stale su SAD i neki od najvećih svetskih fondova u američkim rukama. Dok su naši projektanti za “početna istraživanja” tražili 15.000 evra, američko ministarstvo energetike projekat “Tesla motorsa” podržao je sa 465 miliona dolara Branko M. Žujović U vreme kada ovdašnji mediji poklanjaju značajnu pažnju svakom postavljanju punjača za elektromobile, bilo da sePročitaj više

Ostao je neispisana knjiga bez korica, igrač visoke sportske inteligencije o kom bi film mogao da se snimi svakog dana i svake nedelje, a koji je, na žalost, živeo prebrzo… Branko M. Žujović Bulbulder je deo Zvezdare u Beogradu. Prevedeno sa turskog: dolina slavuja. Da je fudbalska virtuoznost Zorana Čave Dimitrijevića (1962 – 2006) mogla da bude transponovana u note, bila bi to verovatno pesma iz naziva njegovog beogradskog kraja. Bulbulder je sa oko pet hiljada stanovnika, koliko ih danas ima, možda najplodniji fudbalski rasadnik Balkana: Vladimir Petrović Pižon, ZoranPročitaj više

Kako je jedan ne baš do kraja običan mitraljez stekao pravo građanstva među srpskim frazama, zbunjujući univerzitetske predavače i slušaoce onih koji preterano pričaju i pritom lupetaju Branko M. Žujović Čak i danas u Srbiji je moguće za nekoga ko mnogo brblja čuti da „tuče kao Maksim po diviziji“. Koji li je Maksim tako bezdušno tukao cele divizije, da je ostao upamćen rame uz rame s Jovom Kursulom? Beogradska Politika pokušala je da zagonetnog Maksima uvrsti među nedopamćene junake naših ratova. Aprila ove godine, prenela je tvrdnju jedne profesorke UniverzitetaPročitaj više

Priče o firerovoj moći da veže pažnju mase i da je u izvesnom smislu hipnotiše nisu preterane i apsolutno su tačne Branko M. Žujović Krajem 2003. godine u nedeljniku „Dani“ objavio sam opširan intervju sa Stanetom Žitnikom, tadašnjim predsednikom Stranke Jugoslovena, poslednjim čovekom iz Srbije koji je uživo video Adolfa Hitlera. Bilo je to na mitingu koji je Hitler upriličio 1941. godine u Mariboru. Nakon toga, više medija, među kojima su dnevni listovi, prenosilo je najzanimljivije izvode iz ovog intervjua bez navođenja izvora. Evo šta je Žitnik rekao 2003. godine.Pročitaj više

“Pa vi baš ništa ne znate! Znate li, bar, kako se zovete?”, pitao je Sergije Viktorovič Troicki poznatog političara i tada već bivšeg ministra vera, ali i budućeg premijera, koji na ispitu iz crkvenog prava na ovdašnjem Pravnom fakultetu, koji je završavao naknadno, nije znao ni da bekne Branko M. Žujović Nekadašnji jugoslovenski premijer Milan Stojadinović u svojim memoarima (“Ni rat ni pakt”) beleži da je ministar Dragiša Cvetković, potonji predsednik kraljevske vlade, bio siromašan u vreme kada ga je Stojadinović bio upoznao, ali i da nije puno polagao naPročitaj više

Početkom prošlog meseca, predstavnici Poljske, Bugarske, Mađarske, Grčke, Turske, Slovačke, Ukrajine i Rumunije okupili su se u Varšavi, gde su razgovarali o mogućnosti uspostavljanja transportnog koridora od luka Poljske i Litvanije do Grčke, sa vezama ka Belorusiji i Ukrajini. Projekat je nazvan „Via Carpatia“. Prema rečima Andrzeja Adamcika, poljskog ministra infrastrukture i razvoja, koje je prenela agencija „Sinhua“, ovaj projekat je put života i razvoja za zemlje centralne i istočne Evrope, a sastanak u Varšavi preduzet je u cilju, kako je rekao, preduzimanja daljih koraka u cilju ostvarenja ove inicijative.Pročitaj više

U prvom izdanju romana „Oči tame“ Dina Kunca, 1981. godine, virus koji je prosto pokosio čovečanstvo nazvan je „Gorki-400“ i bio je plod rada ruskih naučnika. Na kraju Hladnog rata Kina se pomaljala kao novi geopolitički takmac SAD, pa je u drugom izdanju Kuncovog romana, 1989. godine, virus preimenovan u „Vuhan-400“. Geopolitičkom intervencijom na otvorenom književnom delu završava se svaka sličnost s tekućom pandemijom novog virusa korona Branko M. Žujović Roman Dina Kunca (Everet, Pensilvanija, 1945) „Oči tame“ dostupan je u PDF formatu na internetu potpuno besplatno. Uprkos tome, nikoPročitaj više

Galeriju Srba koji su u prošlosti posvedočili svoje prisustvo na Dalekom istoku, uz znamenitog Savu Vladislavića, Arsena Karađorđevića, Leksa Saičića koji je tokom Rusko-japanskog rata u Mandžuriji ubio samuraja u dvoboju, avanturistu Iliju Ražnatovića koji se strasno kockao od Monte Karla do Šangaja i zaboravljenog putopisca Ozrena J. Subotića, upotpunjava kod nas malo poznati Ozrenov brat Dejan J. Subotić.Dejan J. Subotić bio je sin našeg poznatog pesnika Jovana Subotića (1817 – 1886), predsednika Matice srpske, učesnika Majske skupštine, advokata i narodnog tribuna. Iz braka sa Savkom Polit Desančić, Jovan jePročitaj više

Jedan od najznačajnijih kineskih mislilaca i reformatora prve polovine XX veka nakon posete Beogradu ostavio je kratko, ali dragoceno pisano svedočanstvo Branko M. Žujović Kang Juvej (Kang Youvei, 康有 為 1858 – 1927) u Beograd je doputovao automobilom iz Budimpešte, oko 11 časova pre podne, 21. jula 1908. godine. U svom kratkom, ali značajnom opisu srpske prestonice tog doba, on kaže da je put od oko četristo kilometara prevalio za deset časova. U Beogradu se zadržao svega nekoliko dana i nastavio put Sofije, zatim Rumunije i Carigrada. „Politika“ nije zabeležilaPročitaj više